Епидемиолог Бранислав Тиодоровић, саветник директора Института за јавно здравље у Нишу, сматра да проценат смртности од 2,04 одсто од корона вируса треба да забрине све у Србији.
„Бићу отворен. Он стварно треба да буде забрињавајући, као што јесте забрињавајући. А треба да плаши оне који се шетају и не поштују препоруке. Гледајући на нашем малом узорку у Нишу, а тако је и у Београду, међу оболелима је 17,9 одсто жена, док 29 одсто чине млађи од 60 година. Не знам да ли ће та стопа смртности да забрине неког младог човека, односно групу која се шета по улицама, и по парковима а не носе маску, а ја сам то чак и видео“, каже Тиодоровић и наставља:
„За мене су млади и ово од 40 и 50 година, нису само омладина из школа и факултета. Немој да се уздају много у свој очуван имунитет, и да говоре ‘нама неће ништа бити, ово погађа старе’. Мора да нам буде опомена кад умре неко ко је 1974. годиште. Он јесте имао дијабетес и кардиоваскуларну болест, али је сувише млад. Млади треба да схвате ово врло озбиљно. Ако то не урадимо, ако се не поштују све мере, ништа нам неће значити то што смо ми криву успели мало да спустимо, да је мало примиримо“.
Тиодоровић је и сам пензионер.
„Ја имам 70 година. Активан сам само зато што сам добио налог. По свим правилима, требало би да да будем у изолацији, у стану. Али, једино зато што сам ангажован, морам да будем активан, и имам за то посебно одобрење“.
Додаје да у куповину иде кад и остали пензионери.
„Само тада. Само у то време. И видели су ме сви, и сви су били пријатно изненађени. Ако ја не поштујем, ко би онда требало да поштује“.
Тиодоровић и његове колеге су својевремено, док је корона тек „нападала“ Кину, говорили да је пандемијски грип опаснији од ЦОВИД-19, али су се ствари у међувремену промениле.
„До Италије и после Италије… До катастрофе у Италији није било тако. Захваљујући Кинезима, који су то организовали феноменално, заустављен је процес једног страховитог вулканског типа епидемије. Они сада имају само увезене случајеве. Рекло би се да је то успело и другим земљама у околини. Мислим на Јапан, и на Северну Кореју, која је имала један скок али је успела то да исконтролише. Али, Кинези су то убедљиво и без конкуренције успели да ураде. Сад ћемо да видимо шта ће се десити у Америци. Они имају озбиљан број оболелих, сигурно ће надмашити Кину, мада преузимају мере“, прича Тиодоровић и додаје:
„Имали смо другачији осећај пратећи број у Кини до појаве у Италији. Италија је развијена земља, са јаким здравственим системом, која је вероватно закаснила са мерама и нису препознали прве оболелеле. Када су постали свесни тога, постало је касно. Од тада се мења однос у целој Европи. Сада имамо Шпанију… Од земље до земље… Није исто у Немачкој, није у Холандији… И код Шпанаца се десило закашњење и препознавања епидемиолошких мера“.
На питање да ли су у Србији на време предузете мере, Тиодоровић одговара:
„Велика већина нас је сматрала да је то озбиљан проблем, и да се треба припремити. Ми смо, ипак, на време кренули у поступак припрема мера да се ублаже удар“, јасан је Тиодоровић, који наставља:
„Ми смо га продужили. Врло је тешко прогнозирати, али ми би требало око и иза Васкрса да изађемо из ове ситуације. То не значи да ће се у мају скроз све завршити, односно да нећемо имати оболевање“.
Тиодоровић се пита: „Од чега то зависи? Зашто сам оптимиста?“, а онда одговара:
„Мај месец би требало да буде топао. И што је врло важно УВ зрачење ће бити изнад 3. Већ индекс 3 убија вирус. Оно што може да буде проблем, јесте да нам се продужи захлађење. Кад год су нам биле благе зиме, обично нам се у априлу продужавало са захлађењима, са поплава, па се то продужи у мају. Топлане прекину да греју, али се приватно људи греју још током априла а неко и у мају. Од тога зависи. Ако нам време буде наклоњено и уђемо у топли месец, онда се може десити да епидемију врло брзо завршимо. Али, биће спорадичних случајева. Као што имамо летњи грип. А ја памтим снег и за први мај. Нама је сада најважније да издржимо ове две недеље“, закључио је Бранислав Тиодоровић.
Извор: Курир.рс/Телеграф
