Николај Плотњиков, шеф Центра за научне и аналитичке информације Института за оријенталне студије у интервјуу за „Новости“: Борци са Косова, ИЗ БиХ И Црне Горе у редовима Ал Каиде
Значајан део страних плаћеника, који ће, после договора председника Русије и Турске, напустити сиријску провинцију Идлиб, ући ће у наредном периоду у Европу, као мигранти. Неки од њих остаће и на Балкану, где би могли да представљају претњу за безбедност.
Ово, у интервјуу, за „Новости“, каже Николај Плотњиков, шеф Центра за научне и аналитичке информације Института за оријенталне студије при Руској академији наука. Плотњиков је генерал-мајор у пензији, доктор политичких наука и стручњак за Блиски исток, миграције и међународни тероризам. Према његовим речима, постоји више фактора који утичу на то да би део џихадиста могао да остане у балканским земљама:
– Пре свега, томе доприносе слабе владе у неким земљама бивше Југославије и чињеница да немају чврсте законе против регрутовања за ратове у страним земљама. Није тајна ни да је након рата у бившој Југославији остала велика количина оружја, а Балкан је традиционално главна траса за шверц авганистанског хероина. То је битно јер се терористи пре свега финансирају од трговине дрогом, белим робљем и органима. Мислим да српска полиција и органи безбедности то најбоље знају.
– Руси кажу – можеш вука дуго да храниш, али он свеједно жели да се врати у шуму. Ови људи неће тек тако одустати од својих намера. Терористички напади у Немачкој, Француској, Шведској, Финској… то потврђују. Пре празника Курбан- бајрама ширила се порука коју приписују вођи Исламске државе, Ал Багдадију, који је, наводно, још жив. У тој поруци се агитује на борце да улазе у европске земље и да тамо воде рат са крсташима.
* Имате ли податке о држављанима балканских земаља који су се борили на страни сиријске наоружане опозиције?
– Недавно смо почели да истражујемо држављане балканских земаља и то је феномен који је за нас веома занимљив. Према нашим информацијама, на страни Ал каиде у Сирији, борили су се житељи Косова, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе… Током једног путовања у Алеп, након ослобађања 2016. године, сиријски Курди предали су нам копије српског и хрватског пасоша који су имали слику истог човека, а који је погинуо борећи се на страни терориста. И међу борцима који су се опорављали у војним болницама Израела било је држављана БиХ и Косова. Израелци су нам рекли да су то за њих пацијенти, да не улазе у то да ли су екстремисти или нешто друго, али потврдили су да је код њих било бораца из бивше Југославије.
* Поменули сте јаке везе исламских радикала и организованог криминала?
– Регрутовање за Исламску државу постало је добар бизнис. Корист из рата у Сирији и Ираку имају и „црни трансплантолози“. Знамо за примере да су циљано бирали здраве младе мушкарце које су регрутовали за рат у Сирији, али нису их слали у борбу. Њих су добро хранили и пазили, а када је требало, убијали су их и узимали њихове органе.
* Представљају ли радикални исламисти опасност и за Русију и њој блиске земље?
– Део бораца преко Пакистана одлази у Авганистан, где су се већ појавили у одредима Исламске државе. Они су добро наоружани, држе се у малим групама и избегавају сукобе са авганистанском војском. Имамо утисак да они чекају нечију наредбу како би дестабилизовали ситуацију у земљама централне Азије. То нам потврђује и авганистански Институт за стратешка истраживања.
* Шта нас очекује када рат у Сирији коначно дође крају? Да ли ће се смањити притисак миграната на Европу?
– Председник Русије већ је покренуо иницијативу да се ради на повратку миграната у Сирију. Русија се обратила свим земљама у којима тренутно живе сиријске избеглице, да заједно радимо на њиховом повратку у земљу. Нажалост, европске земље нису се одазвале на овај позив. Одлучиле су да раде по принципу – пуцаћу себи у ногу, али нећу изаћи у сусрет Русији.
Биће тешко, али процес повратка миграната је почео. Да би се спровео до краја, морају да се створе услови. Међутим, проблем је што осим Русије и организација под окриљем УН у томе нико не учествује. ЕУ је званично рекла да не жели да помаже Асадовом режиму. Али какве везе имају Асад и људи који су страдали од рата? Ваша земља је и сама страдала, тако да ви то најбоље знате. Желим да нагласим да ваша земља пружа хуманитарну помоћ Сирији.
НЕМАМО БЛИЖИХ ОД СРБА
* Запад све чешће говори о „малигном утицају Русије на Балкану“. Како то видите?
– Русија и Србија су одавно у пријатељским односима. Мој предак се, као козак, борио у редовима црногорске коњице у рату за ослобођење од Турске. Ви најбоље знате какву је улогу Русија имала у двадесетом веку и није случајно што у Београду постоји споменик цару Николају Другом. За нас су Срби одувек били народ исте крви и ми ближих од Срба на Балкану немамо.
БЛИСКИ ИСТОК
Институт за оријенталне студије отворен је још 1818. године као Азијски музеј у склопу Царске академије наука. Године 1930. прерастао је у Институт за оријенталне студије Академије наука СССР и тада су постављени циљеви који су остали исти до данас – проучавање старе, средњовековне, нове и најновије историје земаља истока. У Србији, институт сарађује са Конфлукс центром који је основао бивши министар спољних послова Иван Мркић.
Извор: Novosti.rs
