У последњих неколико месеци ЕУ и САД врло активно промовишу обнављање дијалога између Београда и Приштине. Свакако подржавамо политичке методе решавања спора, али сматрамо да преговори треба да буду засновани на принципу добросавесног испуњавања раније постигнутих договора
Могуће решење косовског проблема јесте све актуелнија тема јавних расправа у последње време. Поново расте активност САД и Европске уније које покушавају да преузму решавање овог питања искључиво на себе, надмећући се за водећу улогу у том процесу. Притом, као што се дешавало и раније, често не узимају у обзир мишљење свих укључених страна, што доводи у питање могућност налажења праведног решења. Да би се избегле нове грешке, корисно је да се осврнемо на недавну прошлост и проанализирамо тужно искуство спољног мешања у питања региона. Такође, сматрамо да је важно да изнесемо заједничку оцену текућег стања ствари и изложимо принципијелне приступе у регулисању косовског питања – ово за Курир наводе шефови дипломатија Руске Федерације и Србије, Сергеј Лавров и Ивица Дачић, чији заједнички ауторски текст, уочи посета Лаврова Београду, преносимо у целости.
„Бомба са успореним дејством“
Нерешено косовско питање већ више од двадесет година представља препреку за квалитетну стабилизацију западног Балкана и узрок је нових ескалација напетости.
„Бомба са успореним дејством“ постављена је онда када су западне државе које су бомбардовале Југославију 1999. одредиле за циљ да обезбеде независност покрајине, заобилазећи међународно право. Ово је урађено под циничном паролом „многоваријантности“ – уз сагласност Београда или без ње. Другим речима, мишљење Србије од самог почетка није узимано у обзир. Овакав погрешан приступ, који на најгрубљи могући начин крши Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 1244, оријентисан је искључиво на задовољавање сепаратистичких тежњи косовских Албанаца.
Штетан преседан
Када је Приштина на своју руку прогласила „независност“ 2008. године, Москва и Београд су упорно убеђивани да је преговарачки потенцијал наводно исцрпљен. Апели Русије и Србије, између осталог и на највишем нивоу, да се наставе преговори и да се у први план ставе међународно право и Резолуција СБ УН 1244, игнорисани су. Након свега неколико година развој ситуације приморао је стране да се врате идеји обнављања дијалога. Брисел је преузео улогу посредника, што је Генерална скупштина УН одобрила Резолуцијом 64/298 из 2010. године.
Протеклих година међународна заједница се више пута уверила да се једино уз поштовање Резолуције СБ УН 1244 и уз уравнотежено реално уважавање интереса страна може пронаћи одржива верзија решења.
Концепт самопроглашеног „суверенитета“ Косова претрпео је крах. Овај концепт нема једнодушну подршку ни на Балкану, а ни у Европи и другим деловима света. Више од половине држава чланица УН не признаје контроверзну косовску „независност“ и таквих је све више. Све више држава постаје свесно колико је штетан преседан (и за њих саме) снажног спољног мешања у послове независне државе под измишљеним изговором, створен на Косову.
Неодрживост косовске независности одсликава тренутна ситуација у покрајини.
На Косову влада политички хаос: локалне странке дубоко су заглибиле у прљаву борбу за власт, интриге, узајамне оптужбе и кланске сукобе, што је праћено економским падом и порастом криминала. У таквим условима „изградња државе“, о којој тамошњи званичници и њихови спољни спонзори толико воле да причају, претворила се у фикцију.
Убиства и киднаповања
Све већи криминал на Косову, повезан са терористичким групама на Блиском истоку, пре свега у Сирији, као и са криминалним заједницама на Балкану и у другим деловима Европе, сведочи о претварању региона са богатим историјским и културним наслеђем у легло најразличитијих криминалаца и разбојника.
Међутим, треба ли то да нас изненађује с обзиром на то да су се у врху приштинских власти нашле бивше вође „Ослободилачке војске Косова“? За истрагу злочина, које су починили неки од њих, између осталог за убиства и киднаповања ради незаконите трговине људским органима, на иницијативу Европске уније формиран је Специјални суд након извештаја посланика Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија. Још увек очекујемо да овај правосудни орган почне са радом и покрене оптужнице против злочинаца.
Међународне снаге треба да допринесу нормализацији ситуације. Нажалост, то није тако. Кфор је годинама пасиван када је у питању осигуравање безбедности Срба, а то је њихов главни задатак. Једна од последица овако ограниченог деловања јесте заоштравање питања очувања светиња Српске православне цркве у покрајини. Да би се гарантовала њихова заштита, неопходно је енергично, усмерено деловање Унеска, ОЕБС и Савета Европе.
Ефикасност Кфора, чији је мандат одређен Резолуцијом СБ УН 1244, није ништа боља. Тешко је очекивати било шта друго када Приштина бесрамно игнорише ову одлуку Савета безбедности. Запад исто тако очигледно затвара очи пред поступцима косовских Албанаца, толерише њихово бахато понашање, гледа кроз прсте када застрашују службенике УН.
Кад се све ово узме у обзир, дубоко забрињава чињеница да је узурпиран рад објекта Бондстил, који је иницијално створен као база мирних снага, а постао је затворена зона и место за обуку косовских „војних снага“. У ствари, реч је о својеврсном обнављању „Ослободилачке војске Косова“. Ова структура је крајем их изазвала конфликт који је касније постао разлог за оцепљење покрајине од Србије.
Великоалбанска реторика
Питање одговорности земаља чланица НАТО за примену муниције са осиромашеним уранијумом током бомбардовања 1999. године у Србији, посебно на Косову, остало је отворено до дан-данас. Локално становништво и даље масовно страда од последица радиоактивне контаминације, а њен погубни ефекат осетили су и међународни мировњаци. Недавна судска одлука, донета у Француској, потврђује да је НАТО агресија на српском тлу оставила тежак дугогодишњи смртоносни траг.
Уље на ватру тињајућег конфликта редовно доливају и неодговорни политичари, који користе великоалбанску реторику. Западне колеге не журе са ућуткивањем протагониста идеје о стварању „велике Албаније“, која се пласира из Приштине и Тиране. У међувремену, рушилачки потенцијал ове идеологије може да уруши систем регионалне стабилности, који је успостављан деценијама.
У последњих неколико месеци ЕУ и САД врло активно промовишу обнављање дијалога између Београда и Приштине. Свакако подржавамо политичке методе решавања спора, али сматрамо да преговори треба да буду засновани на принципу добросавесног испуњавања раније постигнутих договора. Кључна ставка јесте формирање Заједнице српских општина, која би имала сва неопходна овлашћења. Европске унија као посредник у преговарачком процесу директно је одговорна за утицај на косовске власти да испуне своје обавезе. Засад нема никаквог помака по питању стварања ЗСО.
Пре почетка нове фазе у дијалогу било је потребно да се укину антисрпске дискриминационе мере, које су последњих година увеле приштинске власти. Европска унија као посредник мора да гарантује да косовски Албанци неће поново прибегавати примени ове злокобне тактике.
Надамо се да ће се високи представник ЕУ за спољне послове и политику безбедности Ђозеп Борељ и специјални представник ЕУ за дијалог између Београда и Приштине Мирослав Лајчак понашати као „фер брокери“.
Апсурдни захтеви
Међутим, примећујемо да улазак Србије у Европску унију неки користе као полугу притиска на Београд ради признавања косовске „независности“. Испада да због чланства у ЕУ држава кандидат треба да се одрекне дела своје територије. Притом, аутори овог апсурдног захтева виде некакву опасност у евентуалном кориговању косовске административне линије. Таква забринутост изгледа више него лицемерно, поготово ако се присетимо ко је и на који начин распарчао Југославију.
Било како било, Русија и Србија остају при ставу да је нужно поштовање Резолуције СБ УН 1244. Проналажење компромиса у преговарачком процесу је искључиво у надлежности Београда и Приштине. На њима је да формулишу и донесу коначну одлуку, коју би одобрио Савет безбедности УН. Москва ће бити сагласна само са оном варијантом решења која је прихватљива за Београд.
Што се тиче спољне подршке преговара, она треба да подразумева објективно вођење рачуна о поштовању међународних правних оквира дијалога, без наметања готових решења.
Москва и Београд су стратешки партнери. Усредсређени смо на продубљивање узајамно корисне сарадње у најширем спектру области. Такав приступ независан је од намере Србије да води преговоре о приступању ЕУ: она ће наставити да развија везе са Русијом и Евроазијском економском унијом.
Настављамо блиску сарадњу у решавању косовског питања поштујући Резолуцију СБ УН 1244.
Извор: Курир.рс
