Изјава потпредседника САД Мајка Пенса да руски „покушаји мешања“ у америчке послове нису ништа у поређењу са оним што ради Кина, као и Трампова изјава у Уједињеним нацијама да ће Кина покушати да утиче на исход америчких избора, дате су у функцији унутрашње борбе у САД, сматра др Стеван Гајић из Института за европске студије.
Председник Трамп трпи невероватан притисак Демократске странке, делова републиканаца и медија, а посебно Стејт департмента — ФБИ, ЦИА, доброг дела Пентагона укључујући и Матиса — које до данас није ставио под своју контролу, додаје саговорник Спутњика.
Због тога Трамп скреће пажњу на Кину како би део притиска скинуо са себе због сталних оптужби којима је изложен. Што се тиче прича о мешању у изборе, посебно оних које долазе из атлантистичких кругова, веома су лицемерне, каже Гајић.
Као пример лицемерја наводи референдум у Македонији, где се велики број западних политичара мешао у њихов исход, што никоме није сметало али су недоказани сајбер-напади разлог да се већ две године против Русије и Трампа води кампања без преседана.
„Мислим да је Пенс на тај начин пре свега дао подршку свом председнику. Не зна се ни да ли постоје конкретни докази о кинеском мешању, али мешала се Кина или не, то је мање битна ствар. Суштина је у унутрашњој борби која никако не престаје у оквиру САД, и Западу у целини. Последњих неколико година присуствујемо жестокој унутрашњој борби која је и политичка, али је, пре свега, идеолошка“, истиче Гајић.
Према Пенсовим тврдњама, Пекинг је мобилисао „сакривене агенте утицаја“ и користи пропаганду да промени схватања Американаца према политици Кине која намерава да искористи све несугласице између федералних и локалних власти у САД не би ли утицала на предузећа да осуде трговинску политику САД.
Коментаришући Пенсове оптужбе, Гајић каже да су Кина и САД конфронтиране, и да, практично, још од Обамине доктрине из 2011. године постоји једно стратешко усмеравање пажње ка Кини. Око 60 одсто америчке флоте налази се у Јужном кинеском мору, а недавно су Американци одлучили да повуку ракетне системе „Патриот“ са Блиског истока, подсећа наш саговорник.
„Не бих свео све Пенсове оцене на пропаганду. Врло је могуће да таквих покушаја има и не бих се изненадио, јер Кинези су познати по индустријској шпијунажи, али и по војној. Видели смо да њихов најбољи ловац-бомбардер подсећа на Су-35 што значи да су имали одређене информације у ком смеру се конструкција тог авиона развија“, каже Гајић.
И Кина и САД се понашају као велике силе, односно прате сопствени интерес и ову другу страну виде као конкурента, препознају потенцијалне намере да саботирају одређене ствари у својој држави, а у супарничкој држави покушавају да врше неки утицај зарад својих интереса.
Гајић сматра да ће се односи између САД и Кине додатно заоштравати наредних година, али интензитет заоштравања у доброј мери ће зависти и од унутрашње борбе унутар САД.
Снагама које су изгубиле изборе 2106. године, а које персонификује Хилари Клинтон, у фокусу је Русија као главни политички противник, док је америчким економским протекционистима, а Трамп свакако спада у ту групу, Кина главни такмац зато што је већ постала највећа светска фабрика, а ускоро постаје и највећа глобална економија.
„То је просто разлика у перцепцији. Глобалистичке силе које је персонификовала Хилари Клинтон виде Русију као највећу земљу и војног и идеолошког супарника, док у Трамповом кампу не постоји идеолошки или вредносни сукоб са Русијом и због тога им је Кина у фокусу“, сматра Гајић.
Он подсећа да Трамп долази из света бизниса и да му је јасно на који начин се америчка економија реструктуирала.
„Последњих деценија, америчка економија је деиндустријализована, а реални послови пресељени су на Пацифик и Далеки Исток. Мотор светске производње постала Кина и због тога је у фокусу Трампове администрације“, закључио је Гајић.
Извор: rs.sputniknews.com
