Доскорашњи амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић изјавиоје данас да питање пријема Косова и Метохије у ту агенију УН није решено и да очекује да ће наредне године поново бити покренут захтев за пријем
Он је у интервјуу за Радио Београд рекао да би то онда значило понављање свега што је Србија прошла у Паризу 2015. и 2017. године, где је у центру пажње, између осталог, било и српско културно наслеђе.
– То је политичко питање, може ли се обезбедити довољан број гласова, да, упркос свему, КиМ буде примљено у Унеско. Мој је утисак и процена да, кад би данас тај захтев био поднет, сигурно Косово не би могло да добије двотрећинску већину на Генералном заседању Унеска – рекао је Танасковић и додао да је пријем КиМ у Унеско стратешки циљ власти у Приштини и њихових међународних покровитеља.
Он је нагласио да је српска баштина на Косову и Метохији, иако је под заштитом Унеска, и даље у опасности, а да је јасно да је угрожавају они који тамо спроводе власт, с обзиром на то да Србија нема могућност да делује на терену.
– Ту долазимо до апсурдне ситуације да се неке државе, из чисто политичких разлога, залажу за то да КиМ уђе у међународну институцију културе и баштине, иако знају да је српска културна баштина и српски народ тамо угрожен, а гласали су за то да наша баштина буде на листи заштите Унеска. То су двоструки стандарди – рекао је Танасковић.
Према његовим речима, једна од тенденција је да се на простору Косова и Метохије затре сваки траг српског вишевековног присуства, о чему сведочи српска материјална баштина која има универзалну вредност.
– Поједностављено речено, они који настоје да кажу да је Косово њихово, а не српско и да српско никада није ни било, веома би волели да та културна баштина уопште не постоји, као што би, усуђујем се рећи, неки у Црној Гори волели да Његош не постоји – рекао је Танасковић.
Он је оценио да ће Приштина наставити да врши притисак на монашке заједнице и да „административним смицалицама“ отежава живот свештенству и верницима.
Танасковић је рекао да је у току настојање да се изгради нови идентитет Косова,а који у ствари никада није постојао, као и да ту почињу претензије да, преко историјских фалсификата, српско постане „косовско“.
– У научној заједници то не може да прође. Међутим, у сфери паралелне реалности коју ствара политика и конкретне моћи на терену, на овом пољу може бити злоупотреба, и то је потенцијално већа опасност од физичког уништавања баштине – оценио је Танасковић.
Извор: Tanjug
