Клаус Кенет, немачки писац и филозоф, трагао је деценијама за Богом, променио је све вере, од католичанства, преко ислама, будизма и хиндуизма, све док се није сусрео са српским монасима и Светом Литургијом
Православље није религија, то је откровење Божије! Код мене, у Швајцарској се прави “ролекс”, али Срби имају много бољи продукцију – бројаницу. Надам се да ће људи у Србији то схватити и бити срећнији!
Овако беседи Клаус Кенет, Немац који живи у Швајцарској, филозоф, професор, писац, теоретичар религија. Кенет је цео живот трагао за Богом, али Бога је нашао тек после неколико деценија – у православљу! Кенет, велики поштовалац православља и Србије сигуран је да је православље Божија вера. То је својевремено рекао и бивши папа Бенедикт XВИ, открива Клаус.
– Верујем да ће људи из Србије да преобрате западну Европу. Да ће Србија уз бројаницу и име Христово преобрати западну Европу. То је заиста тако и зато сам срећан у Србији! – поручује Кенет, који добро разуме да је наш народ несрећан, али сигуран да ће то превазићи.
Његова животна прича је пут од пакла, који је доживео као мали, до откровења, односно сусрета са српским монасима. Прошао је све вере, путовао од Ирана до Тибета, све док се није вратио у Европу и вратио православљу. Данас је професор немачког језика, писаца, новинар, филозоф.
Овај по много чему јединствени боготражитељ, срца као ретко које великог и усуда одсуства љубави, рођен је у Немачкој 1945. године. Напуштен од оца у раном детињству, Клаус Кенет растао је крај мајке оперске певачице, како сам каже, „блесаве и пуне демона”, од које је само за бруталности знао. Љубави, иако наизглед посвећена римокатолкиња, за дете ни зрно није имала. Вишегодишња тортура одвела га је на улицу.
Постао је вођа пљачкашке банде са свега дванаест година. Како би обуздала Клаусову бунтовну природу, мајка га поверава на старање локалном римокатоличком свештенику, не слутећи каквом га злу излаже.
Свештеник- хомосексуалац и педофил га злоставља наредних седам година, што у младом Клаусу рађа презир према хришћанима у целини и пројављује потребу да се силе које зло побеђују траже у другим религијама.
Обишао је свет педесетак пута тражећи Бога, љубав… Како у Немачкој живи много Турака, најпре се упознаје са исламом. Боравак у Мароку, Ирану, Авганистану и другим исламским земљама довео га је до спознаје строгости шеријатских закона, обиља казни и свега другог што евоцира болне успомене на мучења која је у детињству претрпео од мајке и изопаченог свештеника.
Потом су уследила трагања по Индији, вишесатне медитације, осећање моћи над људима, приче о милионима реинкарнација, „враћању у непостојање” као крају патње, Кришна и уништење грешника… Али, љубави нигде! Онда се, са сетом говори, Господ смиловао на њега.
Живео сам у Калкути, где и Мајка Тереза. Та жена је била моја прва мајка, прва особа која је имала безусловну љубав за мене. Покушао сам да је убедим да је хиндуисткиња јер, веровао сам због мајке и свештеника, хришћани су лоши! Свесна да нисам био спреман да прихватим хришћанство, тек њу као особу, упутила ме је на молитву Мајци Божјој, предала ме је њој- сећа се Клаус Кенет.
Потом се обрео на Тибету, као будистички монах . Мантре су нудиле „нирвану”, својеврсну празнину. Али, знао је истрајни боготражитељ, живот је у пуноћи, а не у празнини.
Лутања се настављају по Јужној Америци, у свету магије и окултизма. Понор, чини се, никада дубљи. Одговори, никада даљи. Али… Током боравка у Колумбији, припадници Комунистичке ослободилачке војске су га, као таоца, осудили на смрт. Окрвављен у блату, Клаус је чекао да једна од седам уперених пушака оконча његов живот. У последњој секунди, помислио је „Боже, ако те има, спаси ме!”. Управо тада, друга група револвераша је наишла из џунгле и меци намењени њему „променили су путању”.
И то је, након година трагања, био први доказ да Бог постоји. Али, где, питао се изнова.
Вративши се у Европу, Клаус Кенет среће утврђене хришћане који му говоре да га је Господ Христос спасао јер га воли. Залуд су биле молитве Буди, Мухамеду и Кришни. Они су мртви. Христос је васкрсао и Он је живот. Дакле, могу да га упознам, ликовао је Клаус Кенет, и даље неуморан у својој потрази за Богом и љубављу. То се касније и догодило. Посебно драгоцено у његовом откривању у православљу било је духовно вођство оца Софронија из Есекса, који је за Клауса представљао „оваплоћење љубави”.
Године 1986. примио је и Свету тајну крштења. Осетио благодати живљења у вери православној, опростио мајци и свештенику…
Кенет је, ширећи православље написао и књигу „Кроз њиве глади до хлеба живота, уз благослов Епископа ваљевског г. Милутина.
Клаус Кенет данас живи у Швајцарској, у француском говорном подручју, са супругом Српкињом из Црне Горе. „Знам мало српски” уз осмех каже, док га одушевљени Ваљевци поздрављају дугим и гласним аплаузом.
Стекао је пензију као професор немачког језика. Скроман и врлином богат. Стога, не чуди, али свакако је вредно похвале, то што сав приход од продаје књига дарује у хуманитарне сврхе, преко Фондације „Свети Сава”.
Извор: Курир
