Намеће се закључак да су НАТО дронови мапирали положаје, надзирали стање и пратили кризне процедуре и кретање наше војске
Протеклих недеља се на маргинама јавног дискурса појављују необичне гласине о прелетима неидентификованих беспилотних летелица изнад Србије. Веродостојност ових информација недавно је потврдио и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, али његово саопштење отворило је више питања него што их је затворило.
Све је почело сензационалним чланком који је десетог априла објавио Курир под насловом ,,Српски авиони јурили стране беспилотне летелице“. У њему се описује како је наводно у време хапшења Марка Ђурића из правца Румуније у српски ваздушни простор ушла беспилотна летелица (очигледно неке од НАТО чланица) са намером да шпијунира кретање и положаје Војске Србије, али су је наши авиони отерали. У чланку се наводи и да се летелица кретала близу Београда, али и ,,дубоко у централној Србији“, као и да су се овакви инциденти одвијали у распону од четири дана.
ДА ЛИ СУ ЛЕТЕЛИЦЕ БИЛЕ АМЕРИЧКЕ?
Тема се потом поново појавила, у нешто другачијем тону, у ауторском чланкуобјављеном у листу Време десетог маја. У њему се наводи да су ,,у другој половини марта данима беспилотне летелице, углавном типа ‘предатор’ напросто ‘шпартале’ небом изнад Србије, уздуж и попреко, укључујући прелете и изнад Београда, а ниједна не само да није оборена, него то није ни покушано“.
Ту су и прецизни технички детаљи, али и одређена непоклапања са првобитном верзијом догађаја: ,,Поменуте беспилотне летелице крстариле су брзином од 200 километара на сат, на висини између 600 и 1.200 метара. Долазиле су са територије Босне и Херцеговине и летеле преко Србије до Румуније“.
Аутор додаје и да су се беспилотне летелице на овакав начин кретале српским ваздушним простором још и пре хапшења Марка Ђурића, а посебно је шокантна тврдња да су приликом њихових прелета изнад Србије НАТО авиони за електронска дејства ометали наше радаре како дронови не би били уочени.
Све ово је навело поједине посланике да надлежним државним органима поставе питања о веродостојности дотичних навода. Помало необично, на њих је одговорио министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, а не министарство одбране.
Потврдивши да је било прелета беспилотних летелица у другој половини марта, он је демантовао да је њихова рута била изнад Београда и истакао да летелице ,,нису обаране јер нису угрожавале безбедност земље“.
Потом је прецизирао да су се летови одвијали изнад југа Србије, а да су ,,припадници Војске Србије техничким средствима, радарима и ратним ваздухопловством испратили кретање тих летелица, проценили њихово потенцијално угрожавање безбедности Србије и испратили их из нашег ваздушног простора“.
Излагање министра је завршено констатацијом (која очигледно нема везе са примарним инцидентом) да је у Београду било неколико случајева неовлашћеног управљања дроновима, те да су лица одговорна за то ухапшена и предата тужилаштву на даљу процену.
Иако Стефановић није прецизирао о каквим се летелицама радило, нити којој су земљи припадале, из његовог коментара да је војска ,,ратним ваздухопловством испратила“ њихово кретање јасно је да су то били већи ваздухоплови, а не комерцијални коптер-дронови.
Када се има у виду да је (званично) у целом региону једино америчка војна база у Тузли опремљена беспилотним летелицама ,,предатор“ и инфраструктуром за њихово коришћење, може се основано претпоставити да су управо САД биле актер контроверзног инцидента који се одвијао у нашем ваздушном простору крајем марта.
Међутим, министар Стефановић није појаснио ни природу прелета ових летелица. Да ли се радило о повреди српског ваздушног простора или о прелетима у склопу неких договорених активности, односно праву пролаза загарантованог ИПАП споразумом са НАТО? Будући да нико од надлежних није поменуо ову другу могућност, намеће се закључак да је НАТО – односно САД – повредио српски ваздушни простор вишенаменском беспилотном летелицом способном за извршење шпијунских и борбених задатака.
Цео случај додатно компликује то што је америчка војска званично пензионисала, односно повукла из оперативне употребе дронове типа ,,предатор“ деветог марта ове године (мада ће их приватници користити до децембра у операцијама на Блиском истоку), па је велика вероватноћа да је у српски ваздушни простор заправо ушла новија итерација ,,предатора“, позната као МQ-9 ,,Реапер“ (косач), која има 15 пута већу носивост убојних средстава од свог претходника, као и већу аутономију лета.
ПРИПРЕМА ЗА УПАД НА СЕВЕР КОСОВА?
Остављајући по страни питање да ли су се ове летелице кретале у близини Београда, далеко више забрињава оно што је потврдио и министар Стефановић – да су њихови прелети били концентрисани на југ Србије.
Како је југ Србије, услед фактички замрзнутог конфликта на Косову и Метохији, место највеће концентрације наших оружаних снага, са командама и јединицама Треће, Четврте, Мешовите артиљеријске и 98. ваздухопловне бригаде Војске Србије, као и јединица Жандармерије, намеће се закључак да су НАТО дронови мапирали положаје, надзирали стање и пратили кризне процедуре и кретање наших оружаних снага у Копненој зони безбедности у периоду повишених тензија које је изазвало хапшење Марка Ђурића.
То можда није непосредно ,,угрожавало безбедност земље“ како је министар Стефановић саопштио, али посредно може имати изузетно негативне последице, нарочито у светлу скорашњих извештаја да албански сепаратисти планирају насилно заузимање севера Косова и Метохије, за шта их у бази Бондстил обучавају њихови НАТО ментори.
За успешно извођење операције оваквог обима су неопходни адекватни обавештајни подаци и беспрекорна свест о стању и капацитетима наших оружаних снага у КЗБ, па се може закључити да су дронови имали задатак да попуне празнине у обавештајној грађи – вероватно по питању бројности наших тенкова и артиљеријских средстава, који Приштини задају главобољу.
Саме извештаје о албанским плановима за заузимање ,,севера“ не треба олако одбацивати јер они одавно постоје, а постепено губљење ,,европске перспективе“ региона их актуелизује. Свесни да им ЕУ неће скоро, а вероватно и никад отворити своја врата, Албанцима идеја брзог успостављања ,,Велике Албаније“ постаје све привлачнија, што би могло да има несагледиве последице по регионалну безбедност. У том смислу би поруке које Европски савет на јунском самиту упути Албанији поводом њеног пута ка ЕУ могле да имају далеко већу важност него иначе.
Епизода са дроновима у српском ваздушном простору додатно је потврдила колико је хитна и неопходна набавка савремених система ПВО за наше оружане снаге. Не толико због самих дронова које је наша војска несумњиво могла да обори да јој је тако било наређено, него због очигледне спремности блока који нас окружује да повређује наш ваздушни простор, што би једног дана, у одсуству адекватних система одвраћања, могло да се претвори и у нешто опасније.
Извор: Војислав Гавриловић/Стандард.рс
