У извештају којег је раније ове недеље објавио Одбор за иностране послове Европског парламента, Србија би требала почети спроводити енергетску политику усмерену на смањење зависности о снабдевању руским гасом.
Европски парламент такође препоручује Београд да се “усмјери на развој обновљивих извора енергије и диверсифицира изворе производње електричне енергије”.
“Ми вам дајемо новац, а ви сарађујете с Русима”
Чланови Одбора за спољнее послове Европског парламента у извештају такође подсећају да службени Београд добија финансијску помоћ од Еуропске уније и да би до 2020. године Србија би требала добити од ЕУ чак милијарду еура помоћи.
Приговор због војних вежби “Славенско братство”
Заступници Еуропског парламента су уједно изразили забринутост због интензитета војне сурадње Србије с Русијом и Бјелорусијом, те препоручили Београду “да ускладити своју вањску политику с оном Еуропске уније”.
Подсјетимо да Москва и Београд разматрају могућност активнијег судјеловања Србије у пројекту Турски ток, док су власти у Београду у свибњу ове године приопћиле како земља треба руски плин и да подржавају изградњу “Турског тока”.
Тијеком своје посјете Москви у листопаду, Вучић је истакнуо како се његова земља придржава политике војне неутралности. 2016. је Вучић, који је тада био премијер, најавио како ће Русија војсци Србије у оквиру војно-техничке помоћи поклонити шест борбених зракоплова МиГ-29 и на десетке оклопних возила.
Прошле године је и Бјелорусија одобрила нацрт закона о ратификацији споразума о војно-техничкој сурадњи са Србијом. Већ у травњу 2018. је Србија из Бјелорусије добила четири зракоплова МиГ-29. Осим тога, од 2015. године је редовито одржавају руско-бјелоруско-србијанске војне вјежбе “Славенско братство”. Међутим, војска Србије сличне вјежбе и са земљама НАТО пакта и њихов је карактер углавном увјежбавање за борбу против тероризма и реакција војске у кризним ситуацијама као што су елементарне и друге непогоде.
ЕУ усваја одлуке занемарујући реалност
“ЕУ препоручује да Србија смањи или се прекине ослањати на руски плин, замјењујући га обновљивим изворима енергије, заборављајући континенталну климу земље и изузетно оштре зиме”, коментирајући приједлог Бруxеллеса је изјавила је Јелена Путниковић, експерт Србије у подручју енергетике, преноси француско издање агенције Спутник.
Препоруке Бруxеллеса да се Србија одрекне руског плина у корист обновљивих извора енергије подсјећа на познату изјаву која се приписује француској краљици Марие Антоинетте: “Ако немају круха нека једу колаче!”, рекла је Јелена Путниковић.
Према њезиним ријечима, одлука Одбора за вањске послове Еуропског парламента показује како ЕУ занемарује енергетску ситуацију не само у Србији, него и на Балкану у цјелини.
“Можда су они већ заборавили да су, након обуставе транзита руског плина преко Украјине, људи у Бугарској дословно умирали од хладноће?”, изјавила је огорчено јелена Путниковић, критизирајући “савјете” Бруxеллеса.
Претпоставља да је ово почетак кампање против изградње плиновода који би преко Србије и Бугарске испоручивао руски плин у Аустрију и Мађарску.
“Очито је да Бруxеллес дјелује под притиском Сједињених Држава. Препоручујући Србији да се одрекне руског плина, ЕУ је заправо против транзита руског плина преко Балкана”, сажима Јелена Путниковић.
Је ли могуће удовољити “саветима” Брисела?
Да не улазимо у детаљне анализе колико је Русија већ присутна на тржишту енергената у Србији и нафтном и плинском сектору земље, довољно је подсјетити да је Газпром прошле године Србији испоручио 26% више плина него 2016. године, а према материјалима припремљена за билатерални састанак на врху између Русије и Србије је предвиђено повећање извоза руског плина најмање 15% у односу на 2017., а вјеројатно ће та бројка, закључно с 31. просинцем 2018., бити 18%.
“Потрошња природног плина у Србију ове године порасла је за 26 посто, премашивши 2 милијарде кубних метара, док је Србија 2016. од Газпрома купила 1,75 милијарди кубних метара плина. Очекује се пораст од 15 посто за 2018.”, стоји у документима Газпрома.
У Србији послују руске твртке попут Лукоила, “Моћ машина” (Силовые машины), а Интер РАО група је такођер спремна успоставити сурадњу. Руска твртка Газпром Нефт је главни дионичар српске твртке “Нафтне Индустрије Србије” (НИС), гдје проводи програм реконструкције и модернизације технолошког комплекса твртке. Волумен акумулираних инвестиција само у тој компанији је почетком ове године износио око 3 милијарде долара.
Русија ће потписати уговоре са Србијом о “Турском току”
“Документи који се односе на судјеловање Србије у наставку плиновода “Турски ток” могу се потписати већ у сијечњу, тијеком посјете руског предсједника Београду”, изјавио је у петак потпредсједник руске владе Јуриј Борисов.
“Што се тиче питања “Турског тока”, имамо план којим се крећемо и надам се да ће одређени споразуми, чим буду спремни, бити потписани с великом вјеројатношћу тијеком посјете предсједника Путина Србији”, казао је Борисов новинарима.
“Ми дијелимо интерес српске стране у развоју “Турског тока”, а на сваки начин ћемо помоћи да проведемо једну од могућих опција, другу линију овог плиновода од граница Бугарске преко Србије у Мађарску и даље у Аустрију, што ће дати додатну динамику нашој трговини”, рекао је руски замјеник премијера.
“Наравно, то предвиђа и изградњу довољно пространих складишта за плин, вјеројатно капацитета милијарду кубних метара”, рекао је Борисов.
Пројект “Турски ток” подразумијева изградњу плиновода на дну Црног мора до еуропског дијела Турске и даље до границе с Грчком. Дуљина “оффсхоре” дијела плиновода би требала бити око 910 км, а копнени дио на турском територију 180 км. Прва линија је дизајнирана само за опскрбу турског тржишта, а друга за опскрбу плином земаља јужне и југоисточне Еуропе. Капацитет сваке линије је 15,75 милијарди кубних метара плина годишње, а укупни трошак пројекта се процјењује на 11,4 милијарде еура.
Русија у трци с ЕУ
Мало је вјеројатно да ће ЕУ моћи извршити толики притисак на Београд да одустане од сурадње у плинском сектору с Русијом, прије свега због чињенице да земље које су чланице ЕУ то раде неометано, посебице Њемачка, али не заборавимо ни Мађарску, Аустрију и друге.
Но, Москва се не намјерава зауставити на продају плина. Тијеком посјете предсједника Русије Београду, може се потписати и споразум о успостави нуклеарног центра у Србији, додао је Јуриј Борисов.
“С високим ступњем вјеројатности вјерујемо да ће тијеком посјете предсједника Владимира Путина Београду бити потписан овај споразум”, рекао је Борисов и додао како је то “нова страница у односима двију земаља”.
Према његовим ријечима, преговоре са српском страном већ води замјеник шефа Росатома, Николај Спаски.
“Ако говоримо о суштини ове сaрадње, то је сурадња на подручју мирне упорабе нуклеарне енергије, као у кориштењу руских технологија у медицинским истраживањима и дијагностици у Србији”, рекао је Јуриј Борисов.
Суговорник Борисова, Ивица Дачић, новинарима рекао да је на састанку с руским потпредсједником владе расправљао о сурадњи око цивилне нуклеарне енергије.
“Свугдје видимо антируску хистерију, али вам желим скренути позорност на чињеницу да овдје не говоримо о развоју нуклеарне бомбе”, рекао је потпредсједник владе Србије.
Русија не мисли “побјећи” из Србије, ни у плинском ни било којем другом сектору
Истовремено с овим изјавама је усвојено извјешће Одбора за вањске послове Еуропског парламента. Којим се тражи смањење веза Београда и Москве.
Али само дан послије, Ростец, Росцосмос и Росатом изјављују како би могли пребацити дио производње у Србију, што је јасан знак да Русија не мисли “побјећи” из сусједне земље, ни у плинском ни било којем другом сектору.
Изјаву да Ростец, Росцосмос и Росатом разматрају питање локализације производње у Србији је потврдио у петак замјеник премијер Борисов у Београду.
“Разговарали смо о питањима размјештања индустријских технологија у Србији. Имамо врло добре шансе да то учине државне корпорације Ростец, Росцосмос и Росатом”, изјавио је Јуриј Борисов у петак у Београду, који се дотакнуо и промоције руског зракопловства и зракоплова СуперЈет 100 на тржишту Србије”.
Укратко, након преузимања црне Горе од стране НАТО пакта, стварања свих предувјета да се исто догоди с Македонијом, или како ће се већ ова земља звати у будућности, Бруxеллес је покренуо активну кампању кидања веза између Београда и Москве, а онда остаје Босна и Херцеговина, која ће се сама тешко одупријети притиску, посебице јер у БиХ постоји дио врло моћних политичких елита који је склон не само еуропским него и интеграцији у НАТО пакт.
Најновије извјешће Одбора за вањске послове Еуропског парламента почиње с препоруком Београду да смањи овисност о Русији у енергетском сектору, посебно плинском, што је немогуће провести без енормних губитака. Овај ће притисак вјеројатно јачати, чиме се приближава и крај Вучићеве политике у којој покушава сједити не на двије, него чак на три столице, јер своје интересе у регији активно промиче и Кина.
Ако се у јануару, приликом посете Владимира Путина Београду, потврде и прошире постојећи споразуми и отворе врата Србије руским државним корпорацијама као што су Ростец, Росцосмос и Росатом, то се сигурно неће свидети Бриселу, који према Јелени Путниковић све чини под притиском Вашингтона.
Извор: Logicno.com
