Оумуамуа, мистериозни објекат из другог соларног система који нам је прошле године био у посети и даље привлачи пажњу, не само стручњака већ и шире јавности. По неким својим карактеристикама то небеско тело се не уклапа у познате матрице те збуњује научнике, а по медијима се проносе претпоставке, чак и тврдње које се граниче са научном (и другом) фантастиком.
Данас се зна да је ʻОумуамуа у Сунчев систем дубоко заронио – 1000 АЈ (астрономска јединица = 150 милиона километара) од Сунца – пре више од једног века, али је уочен тек 19. октобра 2017. Последњи пут је посматран 2. јануара ове године када је имао магнитуду од само 27 м да би након тога нестао у тами свемира. Али до тада је већ била забележена његова путања и брзина што је омогућило да се прорачуна даље кретање овог тела.
Тако се зна да је након 3. маја ʻОумуамуа поново изашао изван Јупитерове орбите; године 2024. ући ће у Кајперов појас кроз који ће путовати годину дана. 2038. достићи ће раздаљину коју је до сада превалио Воyагер, а 2196. биће опет далеко 1000 АЈ од Сунца и наставиће да се удаљава идући ка Ортовом облаку.
Ортов облак је област настањена кометама на самој граници Сунчевог система, а простире се на даљини од 2000 до чак 200.000 АЈ.
ʻОумуамуа је дуг 800 метара, а широк свега 80, те је, према томе, наглашено издужен. То јесте мало необичан облик, али и многи астероиди имају прилично необичне облике.
ВРСТА
То је оно што се зна. Остају, међутим, нека отворена питања и што се ʻОумуамуа више изучава то је њихов број већи, а само тело све мистериозније.
Оно што јесте необично је убрзање кретања овог тела. То кретање не може да се објасни искључиво гравитацијом. Због тога је један тим научника претпоставио да се не ради о астероиду, како је било првобитно закључено, већ о комети.
Ледена површина комете се топи у близини Сунца и одмах претвара у гас који комета испушта попут неког космичког репа, супротно од Сунца. Али истовремено тај гас, одлазећи са комете, врши притисак на њу те тако утиче на њено убрзање.
То би могло да буде добро објашњење за неочекивано убрзање овог тела, али посматрањима није уочено никакво испуштање прашине са њега. Када гас почне да истиче, он са собом повуче и прашину која је наталожена на комету.
А прашине у репу нема!
Присталице теорије „комете“, опет одговарају да се можда ради о крупнијим честицама прашине које утичу на убрзање комете, али је њих теже видети у видљивим таласним дужинама.
Добро, нема прашине, али шта је с гасом? Ни он није запажен. То јесте чудно, мада и за то постоји неко објашњење. Посматрачи су очекивали да виде ЦН гас (фенацил хлорид) јер је он сјајан и лако уочљив и управо њега испуштају комете када се приближе Сунцу. Али гас није уочен. Можда се на овом месту треба сетити да је ово тело дошло из другог соларног система па да је због тога његова грађа мање или више различита од грађе неке „наше“ комете. Питање да ли је ово комета, и поред свих објашњења, ипак остаје отворено.
Разматрана је и одразна моћ тела. Она може астрономима да каже понешто о облику, величини и саставу објекта. Али и овде ово тело има изненађење за астрономе, јер уместо четири очекивана процента рефлексије за комете, ово тело има десет. А то је необично – мада не и немогуће.
Астрономи су посматрали ʻОумуамуа Спитзеровим инфрацрвеним свемирским телескопом више од 30 сати. Али, нису открили ништа. Ово тело је мистериозно. Не уклапа се потпуно ни у једну познату врсто свемирских објеката.
ПОРЕКЛО
Посебно је питање порекло ʻОумуамуа. Једино што се зна јесте да је ʻОумуамуа рођен изван нашег соларног система. Могуће је да се ово тело не уклапа у познате шеме баш због тога, али где је рођено?
И ту међутим постоје неке мистерије. Пошто је позната путања овог тела, или бар један њен део, она нас може одвести до куће ʻОумуамуа. Наравно треба тражити звезду која је у време настанка тела била на његовој путањи.
Пронађена су четири могућа места, али ни једно није идеално, јер у сваком је брзина ʻОумуамуа, по урађеном моделу превисока. Уместо очекиваних неколико километара у свекунди излази да се ʻОумуамуа кретао брзином од преко 10 па чак и целих 25 километара у секунди. Опет, то није немогуће, али је чудно и мало вероватно.
Разматрала се могућност да је ʻОумуамуа дошао из бинарног звезданог система, али ни у једном од четири поменута места нема бинарних звезда.
На крају, мистерија остаје и све више је научника који разматрају могућност да се ради о вештачком објекту. То би свакако било епохално откриће.
Фото: Pixabay.com
Извор: Kurir.rs/Astronomski magazin
