Егзодус – реч је која описује оно што ће уследити када нови немачки Закон о усељавању стручне радне снаге из других држава, укључујући и оних које нису чланице ЕУ, ступи на снагу 1. јануара 2020. године
Закон је усвојен у среду увече и даје ветар у леђа свима онима који са Западног Балкана планирају да посао нађу у овој земљи, а како прогнозирају у Асоцијацији слободних и независних синдиката (АСНС), Србија ће тада остати без 200.000 радника, махом лекара, медицинских техничара, професионалних возача, и занатлија свих профила.
„Биће лако отићи у Немачку“
Kако кажу у том синдикату, нема гране привреде у којој радници нису заинтересовани да иду у Немачку да раде.
Либерализација коју је донео тај Закон подразумева да ће бити сви квалификовани радници без обзира на то да ли имају факултетску диплому или ону из средње школе. Они ће моћи прво да уђу у Немачку, па тек онда да траже посао, одсносно добијају боравишну визу на шест месеци, а када је о признавању диплома реч, радници ће моћи да уђу уземљу, можда чак и почну да раде, док траје поступак признавања њихових диплома и квалификација.
Значајна разлика у односу на досадашњи закон је та што немачки послодавци више неће морати да доказују да за место понуђено раднику мигранту није било могуће пронаћи одговарајућег кандидата из Немачке или ЕУ. Односно, ако радник има потребну квалификацију и уговор о раду, може да добије посао без обзира на порекло других кандидата.
– Немачкој су потребни стручни радници, потребни су јој радници из иностранства – рекао је, након седнице кабинета, министар унутрашњих послова Хорст Сеехофер (ЦСУ).
А, немачки министар здравства Јенс Шпан најавио је појачано усељавање људи који се баве негом и то, како је прецизирао, са Западног Балкана.
Егзодус – реч је која описује оно што ће уследити када нови немачки Закон о усељавању стручне радне снаге из других држава, укључујући и оних које нису чланице ЕУ, ступи на снагу 1. јануара 2020. године.
Ранка Савић, председница АСНС, примена тог закона од 2020. године имаће добар и лош аспект када је Србија у питању.
– Добар је што ће знатно олакшати одлазак свх оних који желе да иду у Немачку да раде и даће им сигурнији положај у тој земљи. Људи ће моћи да добијају сталне послове без већих пробелма. Лоша страна тог закона је што ће огроман број радника напустити Србију. Према нашим подацима, прошле године их је отишло 100.000, а очекујемо да ће се тај број барем дуплирати, после ступања на снагу немачког закона, односно да ћемо остати без 200.000 људи – каже за „Блиц“ Ранка Савић.
Kатастрофално за српску привреду
Према њеним речима, то ће бити катастрофално за српску економију и целокупно српско друштво.
– Првенствено због тога што Србија издваја велики новац за школовање људи, а они ће да доприносе и раде за немачку привреду и у немачком друштву. Српска власт би и те како морала да се позабави тим проблемом. Наши грађани већ су показали масовним одласком на рад у Немачку да не пристају на однос да су они добра, али јефтина радна снага и да је битно само да раде. Не, то није тако и људи одлазе у Немачку где су плате много више, где је однос државе према запосленом и грађанину потпуно другачији и бољи него што је то у Србији – објашњава она.
На питање колико радника, чланова тог синдиката, размишља да оде из Србије на рад у Немачку, она каже да нема гране привреде у којој радници не размишљају да иду.
– Првенствено у аутотранспорту. Нема више возача јер су отишли у Немачку и друге земље да раде. Иста ситуација је у здравству одакле су већ отишли лекари и техничари. Многе њихове колеге размишљају да крену њиховим стопама. За седам месеци у Kлиничком центру у Нишу, на пример, променили смо четири председника синдиката јер су дотадашњи отишли из земље да раде у Немачкој, Аустрији, Исланду и другим државама. Тренуртне припреме за одлазак на рад у Немачку – документација, учење немачког језика и друге ни сада нису биле препрека за масовни одлазак, а либерализација свега тога од 2020. године тек ће да буде подстрек за још већи одлазак. Тај Закон јесте претња за Србију – објашњава Ранка Савић.
Упозорења министра Ђорђевића: Не идите „грлом у јагоде“
Док тај немачки закон не ступи на снагу, многи већ сада крећу на пут у Немачку или се припремају – уче немачки језик, распитују се око детаља, калкулишу.
Министар Зоран Ђорђевић потврђује зда су најтраженија занимања у иностранству – медицински радници, нарочито медицинске сестре, грађевински радници, оператери у производњи, виљушкаристи, кувари, бравари, електричари, хотелски радници, радници у домаћинству и разни сезонски послови.
Он истиче да наш Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености прописује област запошљавања држављана Србије у иностранству и апелује на они који већ сада планирају да оде на рад у иностранство да то не раде без претходно потписаног уговора о раду.
– Такође, грађани нека не одлазе ни посредством агенција које нису добиле дозволу за рад овог Министарства. Пре одласка на рад у иностранство, потребно је да заинтересовано лице провери на сајту Министартва да ли је агенција регистрована за посредовање у запошљавању, као и да ли је у уговору који лице потписује обезбеђена његова заштита прописана Законом. А та заштита обухвата обезбеђивање дозволе за рад, трошкова општих, санитарних и специјалистичких здравствених прегледа и издавања уверења о здравственој способности, трошкова превоза, информисање о правима и обавезама по основу рада, о условима живота и рада – навео је он и додао да се уговор о раду потписује пре одласка на рад у иностранство.
– Послове запошљавања, осим регистрованих агенција, може обављати и Национална служба за запошљавање. Евиденције о лицима која се запошљавају у иностранству воде агенције и Служба за запошљавање. Kако већина особа проналазе посао самоиницијативно, надлежни органи немају прецизне податке о њиховом броју – каже министар Ђорђевић.
Извор: Blic/Vesti-online
