Немачка централна банка, Бундесбанка, први пут је организовала изложбу својих огромних златних резерви, након што је из трезора у иностранству повукла половину депонованих златних полуга.
Немачке резерве злата, вредне баснословних 117 милијарди евра и тешке 3.400 тона, друге су највеће у свету после америчких, а део њих је сада изложен у Музеју новца у Франкфурту, финансијском центру те државе, пише британски Телеграф.
Ово је први пут да јавност има прилику да види дуго скривану импозантну колекцију, укључујући златне полуге и златне новчиће из давно прохујалих времена.
Да би сачували своје злато ван домашаја совјетских руку у случају евентуалне инвазије током хладног рата, али и из других историјских разлога, Немци су полуге злата похранили у трезоре централних банака у Њујорку, Лондону и Паризу. Током хладног рата, влада Западне Немачке је пребацила у иностранство 98 одсто својих златних резерви.
Пре шест година, тачније 2012, објављен је тајни извештај Федералне ревизорске канцеларије у ком су званичници централне банке критиковани због неспровођења редовних контрола депонованог злата на лицу места. Годину дана касније, Бундесбанка је саопштила да ће вратити кући половину од 270.000 полуга, наводећи промене геополитичког контекста као разлог.
Неки аналитичари, међутим, тврде да је прави разлог повлачења злата био нарастајући јавни и политички притисак, посебно у светлу дужничке кризе у еврозони када се на злато гледа као на сигурно уточиште.
Немачке златне полуге су враћане у земљу у серији тајних транспорта из америчких Федералних резерви, Банке Енглеске и Банке Француске.
До краја прошле године, у земљу је стигла половина резерви, знатно пре предвиђеног рока.
Целокупне резерве из Француске – око 90 тона – превезене су у Франкфурт, док је Њујорку остало нешто више од 1.200 тона и око 430 тона у Лондону, као обезбеђење за куповину страног готовог новца у случају валутне кризе.
Полуге се сада чувају на тајном месту у подруму Бундесбанке у Франкфурту, уз обезбеђење немачке федералне полиције.
Немачке златне резерве формиране су после Другог светског рата, када је узлетео извоз што је резултирало великим трговинским вишковима с другим државама.
Ови суфицити су конвертовани у злато према Бретонвудском споразуму (међународни споразум постигнут на конференцији представника 44 земље средином 1944. у Бретон Вудсу, у америчкој држави Њу Хемпшир, о решавању послератних монетарних и финансијских проблема, који је до данас остао темељ међудржавних односа у тој сфери).
Немачки афинитет према злату делом се дугује хиперинфлацији која је дрмала Вајмарску Републику током двадесетих година прошлог века.
Немци су таклође на гласу по конзервативном односу према новцу, будући да воле да „очисте“ сваки дуг и да преферирају плаћање готовином, а не „пластичним новцем“.
На изложби „Злато – Благо Бундесбанке“, која је отворена до септембра ове године, изложени су највреднији експонати међу којима је и златна полуга изливена 1917. у Лондону, као и златне кованице из периода римског цара Константина, а посебно место су добили новчићи направљени од злата извађеног из Рајне и Дунава.
„Мислим да нема теме која више привлачи пажњу грађана од злата. Ово радимо како бисмо грађанима показали да су златне полуге овде, да покажемо транспарентност „, изјавио је члан Извршног одбора Бундесбанке Карл-Лудвиг Тијеле.
Курир.рс/ Тањуг
