Истакнути њемачки стручњак за америчку политику и трансатлантске односе предвиђа да ће амерички предсједник Доналд Трамп поништити нуклеарни споразум с Ираном а затим извести ваздушне нападе на Техеран како би спријечио ову државу да развија своје нуклеарне капацитете.
Професор Јозеф Брамл, стручњак за америчку политику и трансатлантске односе у Њемачком друштву за спољну политику (DGAP) у Берлину, сматра да Трaмп планираним повлачењем снага из Сирије има за циљ да удаљи америчке трупе како не би постале мета у случају извођења ваздушних напада на Иран.
У интервјуу за Ал Џазиру је изјавио како сматра да ће овакав напад бити од користи америчком предсједнику унутар државе, као и за остваривање циљева Сједињених Држава у њиховом геостратешком сукобу с Кином.
Овај њемачки стручњак закључује да би се Иран требао припремити за оно што ће се догодити у наредним мјесецима, те да се не ослања превише на Русију која ће имати користи од америчког војног напада. У наставку текста слиједи интервју.
Напад америчких, француских и британских снага на режим сиријског предсједника Башара ал-Асада био је доста слабији у односу на пријетње које је износио амерички предсједник Доналд Трамп, како Ви то тумачите?
— Многи су очекивали да ће ови напади довести до америчко-руске конфронтације или америчко-иранског сукоба. Али, од самог почетка сам видео да су Трампове пријетње само “врући ваздух“ и ништа више, што се тренутно описује као хладни рат. Када су Руси запријетили Американцима да ће одговорити ако њихови војници и војна опрема буду мета напада у Сирији, то је заправо значило: ако ваши напади не буду усмјерени на нас и на промјену режима у Сирији, онда радите шта желите.
Бојазан која је владала прије напада да ће се на мети наћи Иран или његове присталице у Сирији, што би могло изазвати амерички сукоб са Техераном, ишчезла је када је амерички секретар за одбрану Џејмс Матис саботирао план новог савјетника за националну сигурност Џона Болтона о нападу широких размјера на иранске војнике у Сирији.
Да ли је Трамп суздржанијим нападом на сиријски режим настојао избјећи бијес Русије?
— Трамп је овим нападом желио показати Америци да он није марионета у рукама предсједника Владимира Путина. Овом игром је успио одвратити пажњу од истраге коју води специјални истражитељ Роберт Мулер. С друге стране, напад три државе на режим Башара ал-Асада био је од користи Русији јер је у свом јавном мнијењу вратила слику о себи као главном непријатељу Запада, што јој је дало тежину велике силе након што ју је бивши амерички предсједник Барак Обама приказао као регионалну силу.
Да ли је напад на Сирију био одраз неслагања између Трампа и његових генерала?
— То није неко значајније неслагање, због природе устројства америчке војске која се темељи на поштивању наређења предсједника као врховног команданта оружаних снага, а то се односи и на Трампа.
Планира ли Трамп заистиа да повуче своје трупе из Сирије?
— Да, како би избјегао отмице или нападе на америчке војнике на сиријској сцени када избије могућа експлозија с Ираном. Одлучно тврдим да ће Трамп поништити нуклеарни споразум с Техераном у мају, а након тога извести и ваздушне нападе с циљем да спријечи Иран да развија свој нуклерани програм. Због тога неће бити добро да америчке трупе буду присутне у Сирији. Представљање удаљавања ових снага као повлачење је површан поглед на ситуацију, будући да се такав потез тиче искључиво припрема за напад на Иран који предстоји.
Ако Трамп оде с власти прије времена због резултата Мулерових истрага, хоће ли то довести до америчког сукоба с Русијом и Ираном у Сирији?
— Страшан сценарио за Трампа био би да републиканци изгубе изборе у оба дома Конгреса (Заступнички дом и Сенат) који се одржавају 6. новембра. Оваква ситуација би му проузроковала огромне проблеме јер би демократе добиле контролу над Конгресом што би им омогућило да започну процес за његово уклањање с власти двотрећинском већином гласова ако истражитељ Мулер дође до озбиљних ствари које компромитирају америчког предсједника.
Али, ако Трамп успе да утиче на изборну динамику преувеличавањем иранске нуклеарне пријетње и тражењем сукоба с Техераном, то би онда могло да промијени изборне резултате у корист његове Републиканске странке и обезбеди му велику подршку јавности. У америчкој хисторији постоје слични примјери када су се Американци окупљали око предсједника, што је познато као ефекат “окупљања око заставе“ (Rally ’round the flag). Џорџ В. Буш није изгубио гласове на конгресним изборима 2002. године након што је активирао унутрашњи амерички фронт у свом рату против тероризма.
Да ли ће амерички предсједник ићи у рат с Ираном?
— То не могу са сигурношћу тврдити. Међутим, ако се узме у обзир жеља Саудијске Арабије за војним дјеловањем против Техерана и заинтересованост Израела за исту ствар како би се онемогућило да Иран постане нукеларна држава, то онда олакшава процјену да Трамп неће спријечити, а можда ће чак и поздравити напад било које од ове двије државе.
Актуелни амерички предсједник неће поновити оно што је учинио његов претходник Барак Обама који је изазвао јако незадовољство и оштре критике својом забраном Саудијској Арабији и Бењамину Нетанијахуу да предузму војну акцију против Ирана. Према томе, да сам на мјесту Ирана, припремио би се за оно што доноси неколико наредних мјесеци.
Хоће ли Трамп извести ове нападе како би избјегао Муеллерову истрагу?
— Без обзира на ову истрагу, Трамп ће имати корист од напада на Техеран и то му неће наштетити. Сједињене Државе имају и друге разлоге који их наводе да учине такав корак, између осталог ради ограничавања иранске геостратешке експанзије и ограничавања Кине која представља главну опасност за Америку.
Пекинг се углавном ослања на нафту и гас с Блиског истока, а напад на Иран би помогао Америци да стегне обруч око Кине на Блиском истоку који би се претворио у главну арену геостратешке борбе Вашингтона с Пекингом. То значи да је повлачење САД с ове сцене само пусти сан.
Какве су руске рачунице када је у питању потенцијални амерички напад на Иран?
— Руска подршка Ирану – у случају да дође до америчког напада на ову државу – веома је упитна, јер ће овај војни напад довести до повећања цијена нафте. Такођер ће утјецати на кинеску набавку нафте из Ирана, што ће ову државу преусмјерити према руској нафти, а то значи и више долара у Путиновој каси. Стога се планери иранске политике не би требали ослањати на било какву подршку Русије у догађајима који долазе.
Аутор Калед Шмид
Извор Ал Џазира
