– Одлетела сам у ту озлоглашену земљу, а једино што сам знала да изговорим на албанском језику је „мирмрама“ – написала је Анђела
Анђела Савић је Српкиња која се заљубила у Албанца. Упркос противљењу њене маме, одлучила је да оде и посети га. Њихова љубав је забрањена од самог почетка, али ова млада девојка није ни слутила шта ће тамо затећи. Преносимо вам њен блог у целости.
Млада Српкиња ради у Албанији, позвала нас је да идемо у Тирану и рекла по чему је тај град исти као Београд
„Три недеље. Три недеље сам водила рат са мојом мамом када сам јој саопштила да желим да посетим дечка који живи у Албанији. А зашто? Због неких глупих предрасуда. Чињеница да је он провео више од месец дана у Београду није била довољна. Страх је био јачи. Важно је напоменути да он никада није био проблем. Био је колатерална штета.
Прави проблем је та апстрактна земља у којој Србима ваде органе. То не ради он, а ни његови родитељи, него неко непознат, тамо негде. Одлетела сам у ту озлоглашену земљу и стигла сам око поноћи, била сам помало збуњена, а једино што сам знала да изговорим на албанском језику је „мирмрама“, што значи добро вече.
Села сам у аутобус, путовала сам кроз Приштину, а онда сам се и састала са њим, главним глумцем у мом животу. На аутобуској станици су нас сви поздрављали на српском и албанском језику.
Нисам могла да не приметим промену. Људи су били срећни, нико не брине о томе одакле сте, млади покушавају да промене наше затроване односе. Верују у то да сви Срби знају руски језик. Испоставило се да сам ја једина међу њима која не зна ни једну једину реч. С друге стране, и ми мислимо да су сви Албанци муслимани, тамног тона и црне косе, а то дефинитивно није истина.
Ја не могу да причам о превазилажењу предрасуда јер их ја никада нисам ни имала. Што се тиче моје породице, пошто сам се вратила жива и у једном комаду, сваки мој следећи одлазак у Албанију био је мање стресан. Уместо да покушавамо да убедимо некога и уверимо га у оно у шта не желе веровати, најбоље је да им само покажемо како ствари заправо могу бити лепе.
Цитираћу мајку мог дечка која је прокоментарисала страх моје мајке: Зар не гледају вести? Ми живимо мирно! А затим је застала и рекла: О, да.. они гледају.
Људи су прилично исти, а оно што ствара дистанцу између њих нису километри, него нарације које се намећу.“
Колико је могућа љубав Албанца и Српкиње? Оставите нам одговоре у коментарима.
Извор: Телеграф.рс
