Са Косова сам се вратио у Рим јула 1999. године, где су ме чекали супруга и троје деце. Већ у новембру почели су проблеми са дисањем, а на првим прегледима установљена ми је огромна маса у средини плућа, величине 12 са 14 центиметара.
Крајем децембра потврђена је дијагноза да је реч џиновском тумору – почиње ексклузивну причу за „Новости“ Емерико Марија Лачети, пуковник Црвеног крста, Одељење Војске Италије, који је као мајор и командант службе за ванредна стања био у мисији на Косову и Метохији све време НАТО бомбардовања.
Пуковник Лачети има 55 година и поред свега је задовољан, јер је, како каже, „имао срећу“. Не може, ипак, да не заплаче када се сети свих оних које је познавао или са којима је радио, а више их нема. Сузе не може да задржи ни кад помисли на сву децу која су страдала под бомбама.
Према последњим потврђеним подацима, од 1999. до сада је преминуло 359, а оболело више од 4.000 италијанских војника који су били изложених дејству отровних честица осиромашеног уранијума У238, а међу њима је велики број оних који су били у мисији на Косову.
Иначе, Лачетијева служба имала је задатак да помогне становништву на КиМ, па се он са својим људима нашао у зони где је уследило такозвано тепих бомбардовање и где више није било ничега за гађање. Како каже, директно је удисао прашину и честице непосредно по бомбардовању.
– Већ 1. јануара 2000. године смештен сам у болницу, а три дана касније узет је узорак за биопсију – прича Лачети. – Стиже дијагноза најтеже неоплазије „лимфом нон-Хочкин“.
Већ 13. јануара маса затвара све функције на врату и почиње да му притиска срце. Ради се биопсија костију и почиње дуга агонија са хемио и радио терапајама, на које је Лачети, на срећу, реаговао добро, па се на крају свих циклуса маса смањује за 95 процената.
– Остало је пет одсто тумора и сада сам под сталном контролом, јер је у тумору пронађена маса дословно „округла керамика“, последица радијације и високих температура које се развијају при експлозији пројектила осиромашеног уранијума који, зна се, припадају нуклеарној технологији – каже наш саговорник. – Али, велики је проблем са костима. Имам већ протезу уместо једног кука, ту су и проблеми са раменима и лактовима, а можда ћу морати да оперишем и други кук и уградим протезу.
После дуге правосудне битке, Суд у Риму је 2009. године Лачетију признао статус „жртве дужности“, а као узрок је наведена изложеност јонизирајућем зрачењу. Делимичну одштету добио је тек 2012.
Са захтевима многих других оболелих војника или породица жртава, није ишло глатко. Оснивач Војне опсерваторије Доменико Леђеро, објавио је још 24. марта 2009. да је тада било 2.558 оболелих италијанских војника због изложености осиромашеном уранијуму и да је преминуло њих 171. Тек после више од девет година од бомбардовања на КиМ и јавних протеста, жалби судовима и резултата две до тада установљене парламентарне комисије за истрагу, додељено је првих 30 милиона евра за обештећење жртвама осиромашеног уранијума и нано-честица.
До данас су формиране укупно четири парламентарне комисије и тек је последња, установљена јануара 2016, после 43 коначне пресуде, предложила хитно доношење Закона о појашњавању кривице и дефинисања одштета за жртве осиромашеног уранијума. До сада су у више наврата разни судови у неколико региона изрекли пресуде по којима је Министарство одбране Италије морало да обештети оболеле од последица зрачења осиромашеног уранијума. Постало је евидентно да У238 убија у тишини, али на правду још чекају многобројни оболели војници или породице жртава.
Ради сведочења, саслушавани су официри, војници, лекари оружаних снага Италије и сада је затражена велика брзина од Комисије да истражи све о последицама зрачења осиромашеног уранијума, јер је претходна наишла на проблеме и раскорак у мишљену света науке и онога у приступу Одбране, односно Генералштаба који не признаје такав узрочник оболевања војника. Комисија је предложила и то да нови закон прецизно реши питање права на одштету.
Иначе, адвокат Анђело Фјоре Тартаља држи рекорд у броју добијених пресуда за обештећење (осамдесет), у корист оболелих или жртава. Он и даље води беспоштедну борбу са Министарством одбране.
Последња комисија се бавила и оболелим цивилима који су радили у администрацији Одбране као и проблемом деце рођене са деформитетима, чији су очеви боравили у мисијама у иностранству. Није заборављено ни становништво на територији где су смештени полигони и војни депозити са овим опасним оружјем. Председник последње Парламентарне комисије Ђан-Пјеро Скану завршио је рад 9. фебруара ове године и изнео закључак да је недвосмислена веза између обољења и узрочника, карцинома и осиромашеног уранијума, са разноликим патологијама, понајвише обољења бубрега, тироиде, али и разних других органа.
Валери Мелис имао је само 27 година, старији водник, био је у мисији у Пећи, оболео је већ у јесен 1999. године. Појавили су му се чворови на врату, а убрзо болест добија име „лимфом Хочкин“. Суд у Каљарију је признао одговорност италијанске војске која ништа није учинила да заштити војнике од осиромашеног уранијума. Валери је умро 4. фебруара 2004.
Пуковник Клаудио Кабони преминуо је фебруара 2017. године у 59. години, од рака на лимфним жлездама. Био је 20 година у разним мисијама по свету, на Косову 1999. године.
АМЕРИКАНЦИ КАО МАРСОВЦИ
„Гледали смо Американце поред нас и питали се зашто се крећу тако натронтани“, пише у свом трагичном дневнику Денизе, припадник ваздухопловне јединице. „Изгледали су као Марсовци, као ликови из филма ‘Вирус’. Имали су опрему за баратање материјалима коју ми нисмо имали.
Никада се нисмо питали зашто су они тако опремљени, мислили смо да они претерују. После Косова, и након друге мисије у Еритреји, почео сам да читам новине и заледила ми се крв у жилама. Био је то период у којем се почело говорити о осиромашеном уранијуму. Надао сам се да нисам међу злосрећнима, међутим 2010. дошао је ред и на мене“. Денизе је умро 2015. године.
КАПЛАР ДЕ БЈАЗИ 359. ЖРТВА
Каплар Ђузепе де Бјази (41) најновија је жртва канцера у редовима италијанске војске, од којег је оболео јер је био изложен дејству осиромашеног уранијума. Како је открио Доменико Леђеро, заступник око 7.000 италијанских војника који су боравећи на Косову у саставу Кфора, добили тешке облике карцинома, каплар Ђузепе је преминуо почетком ове недеље и он је 359. жртва међу италијанским војницима.
Ђузепе је боравио у БиХ (1999), на Косову (2003), у Авганистану (2010) и Либану (2012), а сада је изгубио битку са канцером. Када се разболео, војска га је напустила и у последњим тренуцима био је окружен само члановима породице у свом напуљском дому.
ЗАТРОВАНА ВОДА
До сада је, међу бројним информацијама, изашао на видело и застрашујући податак из јула 2017. да су италијански војници сигурно до краја 2016. године пили канцерогену воду на Косову, служену у мензи, ресторанима или пицеријама у читавој војној бази у Приштини, у теретани… Наиме, анализом воде 2015. установљен је висок проценат присуства бромата.
Извор: Новости.рс
