Прва авио-база НАТО-а на Западном Балкану биће изграђена у албанском граду Кучова, који је у комунистичко време носио назив Стаљин.
Та одлука је донета након што је Северноатлантски савет 11. јула решио да изгради базу у румунској Крајови, а Бугарска је још у децембру тражила од САД да разместе стални војни контингент на њеној територији, што је у контексту НАТО стратегије да гвозденом завесом одели Србију и Српску од руског утицаја.
Током сведочења пред Одбором америчког Сената за оружане снаге, 9. марта ове године, командант снага НАТО у Европи генерал Кертис Скапароти је рекао да је јачање руског утицаја у Европи највећи проблем на цивилном и војном плану.
Он је рекао да Русија користи односе с челницима Републике Српске за подривање институција БиХ. Генерал Скапароти нагласио је да Русија покушава да спречи евроатлантски пут појединих земаља, а на питање која је земља највећи проблем одговорио је – Србија.
На питање да ли је то Србија или Република Српска, рекао је: „Србија, као држава, али уопште српска популација на Балкану.“ Командант НАТО-а је истакао да је потребан већи војни и дипломатски ангажман у региону.
Планови Мајка Помпеа
Амерички државни секретар Мајк Помпео два месеца касније у сведочењу пред Спољнополитичким комитетом Сената рекао је да Русија настоји врло агресивно да ојача своје позиције на Балкану играјући на карту хибридног сукоба, баш као у Украјини, уз медијску подршку, поткупљивање локалних званичника и енергетско везивање.
– Томе морамо да се супротставимо и за то ће бити опредељен додатни новац, људство и други ресурси у планирању буџета – рекао је сенаторима Помпео.
Ипак, сенатори су указали да је нацрт буџета за 2019. годину срезао трошкове за мисије и операције на Западном Балкану, укључујући Албанију, Македонију и БиХ.
Помпео је на то одговорио да ће „Руси брзо видети да САД не занемарују Балкан“.
И Српска проблем
Прошле недеље са састанка у Пантагону о редовном петогодишњем планирању једна од порука упућена преко медија гласила је да би „јачање војног присуства на Западном Балкану допринело миру и стабилности“.
Притом, на скупу је речено да база Бондстил на Косову има сврху одвраћања сукоба Срба и Албанаца, али да нема стратешки значај за САД.
Зато се размишља о бази у Тузли (бивши аеродром ЈНА код Живиница) или Брчком, јер се БиХ перципира као главна неуралгична тачка на Западном Балкану. Главни аргумент је да би база у БиХ осујетила напоре Српске да се отцепи.
Проблем је што Босна није чланица НАТО-а, а председник РС Милорад Додик одлучно одбацује и помисао да би могла то да постане.
САД би да затворе Бондстил
На скупу у Пентагону је закључено да Бондстил упркос величини има сувише недостатака. Данијел Сервер са Универзитета „Дон Хопкинс“ објашњава да Бондстилу недостаје писта дужа од три километра, а да би изградња одговарајуће била тешка с обзиром на топографију.
– Пентагон већ дуго жели да затвори Бондстил, јер не служи америчким интересима и не можемо ни да претпоставимо да ћемо увек бити добродошли на Косову – истакао је Сервер, иначе албански лобиста, функционер Стејт департмента у администрацији Била Клинтона и члан америчког преговарачког тима у Дејтону, нимало наклоњен српским интересима.
Стижу појачања
Румунски председник Клаус Јоханис изјавио је по повратку са самита у Бриселу 11. јула да је НАТО пристао да направи сталну базу за 400 војника у Румунији, наводно због забинутости ове земље после руске анексије Крима.
Јоханис је рекао да ће Алијанса мултинационалну бригаду у Крајови, формирану прошле године, унапредити у сталну базу. Од уласка у НАТО 2004. године Румунија је НАТО-у на располагање ставила луку Констанца, баш као и Бугарска Атију код Бургаса, али тамо нема стално стационираних контингената НАТО, јер Америка не жели да изложи велике бродове у домету руских противбродских ракета са Крима. План Пентагона је да у Румунији буде стално стационирано 1.600 војника, а 2.500 у Бугарској.
Бугари су дали на коришћење и авиобазу Граф Игњатијево близу Пловдива у коју су пребачени ваздухопловни капацитети армије САД из Немачке. У плану је проширење још три базе: у Јамболу, Сливену и Великом Трнову.
У Грчкој НАТО користи луку Суда, на Криту.
Еди Рама пресрећан
Према речима албанског премијера Едија Раме, Северноатлантски савет одобрио је да НАТО инвестира више од 50 милиона евра само за прву фазу модернизације ваздухопловне базе у Кучови.
Албанија готово да нема ратно ваздухопловство. Оно се састоји од 11 лаких транспортних хеликоптера, истина наоружаних, и четири транспортна авиона, а реч је о кинеској варијанти совјетских двокрилаца АН-2 пројектованих 1947. године. Рама тврди да су у току директни преговори са САД како би се додатно модернизовали ваздухопловни капацитети.
Војни аутопут
Министарка грађевине Зорана Михајловић за наредну годину је најавила градњу прве деонице ауто-пута Ниш – Мердаре – Приштина. Та траса спојила би ауто-пут од Албанске луке Драч до Приштине са главном мрежом балканских ауто-путева до крајњих тачака: Истанбула и бугарских лука Варна и Бургас.
Ауто-пут Драч – Приштина није економски правдао себе и у Русији сматрају да је реч само о копненој вези којом би НАТО преко Ниша брзо могао да стигне на Исток Балкана. Србија је потписала споразум који НАТО-у дозвољава слободно кретање по нашој територији.
Нико нас неће напасти
Саговорници, стручњаци из области одбране и безбедности, тврде да градња авиобазе у Албанији не представља потенцијалну претњу.
– И Србија је преко Партнерства за мир значајно унапредила везе с НАТО. У овом тренутку немамо информације да се нека суседна држава спрема да нас нападне, а ту мислим и на Албанију. Албанска војска је 1997. почела да обучава и наоружава теористичке групе које су затим пребациване на Косово. До данас се то није променило. Међутим, за Србију је основни билатерални проблем то што Албанија признаје независност Косова – истиче Зоран Драгишић, професор на Факултету безбедности у Београду.
Војни аналитичар Александар Радић објашњава да је реч о националним центрима које НАТО суфинансира у градњи због заједничких потреба.
– Уосталом, ни база Бондстил на Косову није у власништву НАТО, већ Кфора, а притом у покрајини постоје много веће базе – наглашава Радић и додаје да не треба правити фаму од градње војног аеродрома у Албанији.
Он објашњава да ће НАТО делом финансирати изградњу те авиобазе, јер је Албанији потребно да има пристојну структуру, пошто је постојећа веома застарела.
– Том логиком може се рећи да НАТО исто планира и у Србији. Наиме, Турска је као пуноправна чланица НАТО-а донирала Србији 10 милиона евра за обнову аеродрома у Лађевцима (цивилног дела) – наглашава Радић.
Извор: Vestionline.com
