Неосновани, бескрупулозни и бахати – тако би се могли назвати захтеви који су се појавили у студији Косовског института за истраживање и развој политике (КИПРЕД), која се бавила моделима за решавање косовског чвора.
Тако су на површину “испливале” и неке ствари о којима није раније било превише речи а које, како иначе ствари функционишу са приштинским властима, би могле “из небуха” да се појаве у неком од разговора о решењу косовског чвора.
То би, наводи се у студији, могао да буде захтев за ратном одштетом од Србије, разрешење питања несталих у ратним сукобима 1999. године. Такође, како се наводи, тражили би и компензацију за предратно социјално, здравствено и пензионо осигурање које, како се наводи, није исплаћивано косовским Албанцима.
Међутим, колико су уопште овакви захтеви реални? За који период би се тражила исплата заосталих дуговања, о каквој је ратној одштети реч, и како би уопште Косово могло да буде укључено у причу о сукцесији, све су саме непознанице. Извесно је једно, и то се слажу сви саговорници „Блица, да су ови потенцијални захтеви неутемељени, нереални и неизводиви.
Србија отплаћивала дугове, а они траже новац
Ипак, како појашњава извор “Блица” са КиМ, када говоре о ратној одштети, Албанци на Косову период од 1989. до 1999. године третирају као окупацију Косова од стране Србије, па би се захтев, могуће је, односио на тај период. Реч је, међутим, о вештој манипулацији.
– Оно што не помињу јесте да је, рецимо, Србија преузела све дугове Косова према повериоцима, од Лондонског и Париског клуба, до ММФ-а. Такође, не помињу нигде да је цела Србија деценијама издвајала од својих зарада новац за помоћ КиМ као неразвијеном подручју, јер је жеља некадашњих власти била приволети Албанце да упошљавањем одбаце сепаратизам – прича наш извор.
Такође, како наводи, од 1990. године Србија је од својих компанија својевремено тражила да отварају производне погоне на КиМ, па су тако постојале Фабрика кондиторских производа Вршац – КОСВИК, “Бамби” је имао погон у Урошевцу, па “Дијамант” из Зрењанина, али и на десетине других.
– Све су то ствари о којима не говоре када износе овакве идеје – прича наш извор.
Само на име камата 370 милиона
Слично каже и Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.
– Дуговања за пензије, здравствено и социјално вероватно нису мала, али са друге стране добар део времена је Србија плаћала камате по основу косовског дуга. По том основу се помињала процена да се радило о цифри од око 370 милиона долара. О томе нико не прича. Када на све то додамо вредност српске имовине на Косову, то далеко превазилази некаква дуговања албанским житељима – наводи он.
Оно што се такође помиње као опција, јесте да би приштинске власти могле да покушају да новац и имовину потражују по основу сукцесије, што је такође врло далеко од реалности. Разлог томе је, пре свега, тај што Косово није било република у саставу СФРЈ, већ српска покрајина а друго, можда и важније, је то што је КиМ као неразвијено подручје било изузето од издвајања за савезне органе.
– Они никада нису плаћали Србији порез, доприносе, струју, телефон или било коју другу обавезу, али су радо користили пензије, дечије додатке, социјална давања и слично – објашњава наш извор, који истиче да из свих ових разлога ови захтеви, ако се и појаве, немају превише темеља у реалности.
Креирање атмосфере
Креирање атмосфере пред финалну фазу разговора – тако ову идеју тумаче појединци укључени у преговарачки процес између Београда и Приштине.
– Подижу цену преговора на све могуће начине, да би вероватно на крају покушали да добију да се Косово призна онаквим какво јесте. Испостављају све и свашта као некакве захтеве, да би касније могли да кажу, “ето, одсутали смо од ратне одштете или финансијских захтева, па како онда нисмо за компромис?” – прича извор “Блица”.
Фото: Pixabay.com
Извор: Blic
