Француска се придружује ставовима Немачке када је реч о решавању будућег статуса Косова и Метохије. Овај став је искристалисан на прошлонедељној конференцији амбасадора
Извори Новости истичу да је током конференције амбасадора, одржане протекле недеље, а којој је присуствовао и председник Француске Емануел Макрон, изражено противљење било каквој промени граница или административних линија у региону. Став Париза је по овом питању чак тврђи од позиција Берлина.
– Званични Париз се боји да би било какво „прекрајање“ могло да изазове ланчане реакције у региону, чак и ако буде истакнуто да се све тиче само односа измеру Београда и Приштине – истиче извор листа који је присуствовао састанцима.
То се, пре свега, односи на ситуацију у којој би Република Српска покушала да следи пример севера Косова. Французи се строго држе Бадинтеровог принципа да се републичке границе унутар бивше Југославије прогласе државним, иако је он флагрантно прекршен баш у случају Косова, које није било република, лаконским коришћењем латинског израза суи генерис који сугерише „посебност“, што је сам Бадинтер увек одбијао да прокоментарише.
Коначни договор око Косова би, према сазнањима „Новости“, могао да се уобличи баш у Француској, на маргинама прославе стогодишњице победе савезника у Првом светском рату 11. и 12. новембра у Паризу.
С друге стране, из Европске комисије су већ стигли сигнали да би, за њих, размена територија била прихватљива ако се око тога договоре две стране. Занимљиво је да у ЕК седе представници свих земаља чланица, од којих су неке, попут Француске или Немачке, против „разграничења“ између Београда и Приштине.
Али ЕК је политичко и главно извршно тело ЕУ, и представници различитих држава су, пре свега, европски званииници. Међу њима има и припадника опозиционих политичких формација у односу на власти у земљама из којих потичу.
Према сазнањима „Новости“, ЕК же настојати да испреговара са земљама чланицама прихватање било ког договора који постигну Београд и Приштина ако он буде реално примењив и у складу с међународним правом, укључујући и евентуалну размену територија.
Српски шеф дипломатије Ивица Дачић наговестио је да би до решења косовског чвора могло да дође на међународној конференцији, некој врсти „Дејтона два“, која би требало да се одржи у мају 2019, односно пре истека мандата Европске комисије:
– Предуслов за тако нељто је да се ставови двеју страна приблиће, а они су тренутно знаиајно удаљени.
О сличном сценарију и роковима за решавање косовског проблема говорио је и европски комесар за проширење Јоханес Хан. Он није одбацио ниједну идеју, односно решење за КиМ, па ни размену територија, истичући да цео посао треба завршити до лета наредне године.
– Треба размишљати и изван кутије, односно из нове перспективе. Наравно, билатерално решење не треба да иде на штету других у региону и мора да допринесе широј стабилности Балкана.
На питање да ли се боји да би ово могло да има негативан ефекат на Босну и Херцеговину, Македонију, чак и на земље источног партнерства, Хан је рекао да мисли да је о томе прерано говорити.
Нова рунда дијалога на највишем нивоу у Бриселу одржаже се у петак, 7. септембра, али директор Канцеларије за КиМ Марко Ружић не очекује много од наставка разговора председника Александра Вучића са Хашимом Тачијем и европском шефицом дипломатије Федериком Могерини, јер, како каже, позицију Србије отежава неодговорна опозиција, која се противи томе да Србија добије нешто.
– Мала су ми очекивања да можемо, након свега што нам се дешава ових дана и недеља, да нешто извучемо и добијемо. Поготово кад чујете поруке попут оне Саше Јанковића, да Косову треба дати столицу у УН а да се не призна независност. Лажу народ да столица у УН не значи признавање. Опозицији не одговара економски јака Србија, па су се зато удружили да на том питању покушају да руше Вучића – поручује Ружић.
Извор: Novosti.rs
