НА СУЂЕЊУ Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961, Александар Арнон, сведок оптужбе, открио је да је у Јасеновцу убијено око 600.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада Срба. Број настрадалих ваших сународника од 1941. до 1945. далеко је већи од милион, и то је историјски податак за све којима је до истине.
Каже ово, у интервјуу за „Новости“, Џеред Израел, амерички писац и члан Комисије РС за истину о Јасеновцу. Истраживач улоге Ватикана у нацистичким злочинима објашњава и зашто је сведочење Арнона битно:
– Он је био секретар Јеврејске заједнице у Загребу 1941, а након нацистичке инвазије и оснивања НДХ, уместо да бежи, он остаје и пријављује се директиви за јавни ред и безбедност у којој су радиле усташе. Арон је имао јединствену позицију, тајно се састајао са антиусташким подземљем, редновно обављао инспекције усташких логора смрти, покушавао је да добави храну и умањи патње заточених, разговарао са њима, свештенством, усташким и Гестаповим званичницима и бележио све што је сазнао.
Тврдите и да је „дијалог“ између СПЦ и Ватикана, око проглашења Степинца за свеца, беспредметан?
– Степинац је био ратни злочинац који је у име католичке вере Србе покрштавао, убијао и протеривао. Када је 1945. ухапшен и суђено му, у Америци је Света столица то покушала да прикаже као освету комуниста. Реаговала је Титова влада, а највећу улогу одиграо је Сава Косановић (Теслин нећак, краљев па Брозов амбасадор). Он је 1947. написао књигу „Кејс архибишоп Степинац“, где је цитирао изводе из хрватске штампе од 1941. до 1945. Наиме, усташе и Ватикан су били убеђени да ће њихова држава трајати и у новинама су се хвалили својим злоделима над комшијама Србима. У томе је предњачила црквена штампа. Главни уредник свих тих новина био је вођа тзв. Католичке акције Алојзије Степинац, који се и сам „лаћао пера“ и писао о овим злочинима. Одмах по објављивању Косановићеве књиге, све полемике у Америци о Степинцу су стале. Његову књигу купио сам преко интернета, за 35 долара.
Како се код вас јавило интересовање за догађаје на Балкану?
– Деведесете године у Југославији биле су велики изазов за сваког интелектуалца у свету. О антифашистичком карактеру вашег народа сазнао сам преко оца који је био политички активан у своје време. Подсетио ме је да су Срби били хероји антифашизма у Европи. Затим сам сам почео да истражујем.
Шта вам је било упечатљиво?
– Прегледајући архиву „Њујорк тајмса“ видео сам да се у чланцима из 1945, 1961, 1972. (све до 1991), о Јасеновцу говори као о стратишту у Хрватској где је убијено од 700.000 до 800.000 углавном Срба. У енциклопедији Јад Вашема из 1990. наводи се број од 600.000. А затим, како се разбуктавао рат на Балкану, број убијених Срба се свео на неколико десетина хиљада. Ватикан и Немачка су, у ствари, наставили посао из 1941. Следећи историјска документа, потпуно је јасно да је Ватикан најзаслужнији за стварање НДХ и да се за такву монструм државу залагао и пре 1941.
Стјепана Месића карактеришете као идеолога новог хрватског фашизма?
– Подсетићу на његов говор пред хрватским исељеницима у Аустралији из 1992. и говор у Кнесету 2001. У првом обраћању је рекао: „У Другом светском рату Хрвати су два пута победили и немају разлога да се никоме извињавају. То што траже од Хрвата – Ајде, идите да клекнете у Јасеновац… Ми Хрвати немамо пред ким клечати. Ми смо победили 10. априла 1941, када су силе осовине признале Хрватску државу и победили смо јер смо се нашли после рата опет са победницима.“ У Кнесету је боравио 2001. како би се наводно извинио за 30.000 убијених Јевреја у НДХ, а није поменуо ни убијене ни убице. Уместо тога је рекао: „Ово је право место и права прилика да се ослободимо терета из прошлости“, показујући да доживљава Холокуст као „баласт“. И, уместо да га „шутну“ из Кнесета, појавили су се чланци да се ради о антифашисти…
Шта се догодило па Израелци нису приметили подвалу?
– Догодила се политичка промена, и великом делу светске јавности је одговарало да се умањи одговорност Хрватске и Ватикана за Други светски рат, као и за рат деведесетих на Балкану. Тај тренд је настављен и 2007, када је у Јасеновцу отворена нова хрватска изложба о логору на којој је представљен списак од 69.842 убијених. Том отварању су присуствовали и представници центра „Симон Визентал“.
Срби су били шокирани летом израелских авиона ове године над Книном током хрватског обележавања „Олује“.
– Овај ужасни поступак није учинио израелски народ, него влада. Мислим да фракција у влади, знајући да Ватикан стоји иза европског непријатељства према Израелу, покушава да удовољи Ватикану тако што ће помоћи да се очисти образ њиховог омиљеног љубимца. Истина је да се угађање Ватикану увек рђаво врати, и мислим да су многи Израелци ужаснути овим чином.
Око „Олује“ сте се спорили и са Слободаном Милошевићем док сте му помагали у Хагу?
– Он је био трагична фигура трагичног дела историје. У последњем од седам наших дугачких разговора, питао сам га зашто није војно интервенисао у Крајини и спречио егзодус становништва, на шта ми је одговорио да је био убеђен да ће то учинити Унпрофор. Наљутио се на мене када сам му споменуо да Унпрофор ни простом није мрднуо претходно у мају 1995. током акције „Бљесак“, и практично смо се тако и разишли. Из најбоље намере сам му замерио и то што је пред судом „признао“ масакр у Сребреници, мада је добро знао да се он није догодио.
Поменули сте Сребреницу?
– Већ шест година истражујем догађај из јула 1995. и ускоро ми излази књига. Геноцид се, наравно, није догодио. Све личи на „случај Драјфус“. Српским официрима и политичарима је пресуђено за нешто што се није догодило. Извори ове преваре се такође налазе у Ватикану, а све је режирано да се уништи понос Срба и да се они дубоко трауматизују.
Зашто Срби сметају?
– Злочин Срба је њихово постојање, што значи да су одбили да се прилагоде и подвргну контроли Ватикана, и што су сведоци ватиканског саучесништва у нацистичким и усташким злочинима у Другом светском рату. Штавише, Ватикан жели да контролише руско православље, а српски отпор има велики утицај на руски народ, који у великој мери поштује Србе. Зато Срби морају бити покорени, сломљени и дискредитовани.
ХРВАТСКА НИЈЕ НОРМАЛНА ЗЕМЉА
Први сте, још 2006. године, указали на Марка Перковића Томпсона и његову музику?
– Мислите на моје писмо сенатору Крису Евансу из Канбере? Тада сам га упозорио ко долази у госте и шта пева, апелујући да се том нацисти забрани улазак у Аустралију. Пратим вашу штампу и ви тек сад полемишете о томе да ли је он фашиста или не. У свакој нормалној земљи такав човек би био затворен. Хрватска није нормална земља!
Извор: Novosti.rs
