У Лесковачкој Морави се дан Светог Томе доводи у везу са вуковима, па овог дана нико није радио, као и у Левчу и Трнићу, а у источној Србији се веровало да је драгоцена лековита маст зеца уловљеног на Томиндан, па су је чували ради излечења од костобоље и ради лакшег порођаја.
Такође, до Светог Томе траје прелазно годишње доба, подјесен, што значи да се од данас већ рачуна да је могућ почетак зимског раздобља.
Мало ко зна да наброји именом све апостоле, али за Тому сви знају, нарочито што је у народу прозван Неверни Тома. Већини није јасно зашто је стекао овај надимак – зато што је вероломан или сумњичав.
Фото: црквеникалендар.цом
У тренутку када се на Ускрс, васкрсли Христос, ушавши кроз затворена врата, јавио својим ученицима, Тома није био присутан, па кад су му апостоли рекли да је Исус малочас био међу њима, он им није поверовао.
У осми дан по Ускрсу, сусревши Христа и опипавши његове ране, Тома се уверио у његово ускснуће и бесмртност.
Кроз ту његову неверицу, добили смо нову потврду тог чудесног догађаја, јер се васкрсли Господ јавио ученицима да би уверио Тому, са речима “Пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди
неверан него веран”.
На те речи Тома је узвикнуо “Господ мој, Бог мој”.
Овај догађај који се збио, потврђује истинитост васкрсења Господњег, јер је Он заиста васкрсао и јавио се ученицима својим, али не као привиђење, већ у истом телу у ком пострада ради нашег спасења.
Док се у недељу по Ускрсу слави догађај везан за „неверовање“ Томино, данашњи дан је посвећен самом апостолу.
Свети Тома је ширио хришћанство најпре у Палестини, потом у Персији и Индији, где је и усмрћен копљима. Мошти су му у четвртом веку пренете у град Едесу, а потом у Цариград.
ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
Томиндан многе породице у Србији обележавају као своју крсну славу. По народном веровању, Тома је важио за радног и вредног, па зато важи за заштитника многх занатлија.
Као еснафску славу, Светог Тому обележавају дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.
Срби за Светог Тому причају да је, кад су свеци делили улоге, он узео печат од облака, али не доноси олују, већ драгоцену кишу. Верује се да Свети Тома, ако се наљути, може једног дана да донесе други потоп, али како га надгледа Пресвета Марија, то неће бити ускоро.
Свети Тома је био вешт дрводеља,тако да никада није дељао дрво на пању већ на камену. Једном наиђе ђаво у облику прелепе и врцкасте девојке, па поче да га искушава. Свети Тома се загледа у њу, удари сечивом у камен и отупи секиру. Светитељ се много наљути, изазва силну кишу и сместа потопи ђавола у бару.
У неким крајевима се верује да штити од вукова.
Извор: Telegraf.rs
