Мађарској би због њене антимиграционе политике могло да се ускрати право гласа у Европском парламенту. Тај орган ЕУ донео је одлуку о покретању члана 7, али ако је судити по првим реакцијама, та мера Брисела ће бити пуцањ из празне пушке, јер се све врти око новца, а њега Мађарској ЕУ не ускраћује.
Душан Достанић из Института за политичке студије каже да активација члана 7 није најсрећније решење и да је опомена Мађарској, али и другим непослушним државама чланицама ЕУ.
„Мислим да би то могла бити само опомена или покушај да се Мађарска казни за доста чврсту имигрантску политику. То би могао да буде сигнал другим државама, пре свега Источне Европе, на пример Пољској, због такође њихове тврде политике према мигрантима. Покретање члана 7 евентуално би могло да имплицира и једно туторисање од стране Европске уније и задирање у ствари суверених држава.“
Према речима Димитрија Милића, програмског директора Новог трећег пута, Вишеградска група, а посебно Виктор Орбан, питања мигрантске политике највише користе за унутрашње прилике и због тога контрирају Бриселу.
Њега не чуди што ће доћи до активације члана 7, јер Орбан ствара проблем целој заједници, а с друге стране, добија највише средстава ЕУ.
„Мађарска добија око три милијарде евра годишње. Орбан напада Брисел, али му не пада на памет да покрене неки референдум о изласку, јер зна да би у тој ситуацији био политички мртав. У овом контексту ми имамо један сукоб између бриселске администрације и непослушних чланова, као што имамо и сукоб између држава које су даваоци и које су примаоци средстава, јер не постоји политичка усклађеност њихових ставова.“
„Све лоше одлуке које су везане за миграциону политику Мађарске и земаља попут Хрватске, имају апсолутне реперкусије по Србију, зато што практично мигранте којих у овом тренутку има преко 4.000 упућују на илегалне миграције“, тврди Гордан Пауновић из Инфо парка.
Он каже да од јула месеца ове године нико од апликаната за азил у Мађарској није добио позитиван одговор, па је према његовом мишљењу ова одлука Брисела сукоб између формалних и неформалних ствари.
„С једне стране имате Брисел, који формално доноси овакве одлуке, а с друге стране имате чланице ЕУ, као што су Аустрија и Немачка, које у суштини подржавају тврду политику на границама ЕУ“, каже Пауновић.
Он подсећа да је Ангела Меркел недавно похвалила Хрвате и понашање њихове полиције, која је током претходне две године вршила драматичне повреде људских права и непотребно спроводила тешко насиље над људима. Пауновић додаје да мисли како се овом одлуком Брисела о активацији члана 7 ништа суштински неће променити и да ће због неучествовања у систему квота земље Вишеградске групе бити само формално кажњаване.
„Земље које се налазе на границама Европе, пре свега Шенгена, биће итекако награђиване и подстицане да наставе политику коју спроводе, као што је Мађарска већ и била кроз огроман новац који је добила за систем заштите који је добила и Бугарска… Жан Клод Јункер најављује да ће огромна средства бити додељена Фронтекс у до краја ове године за даље појачање система заштите“, закључује Пауновић.
Фото: Pixabay.com
Извор: rs.sputniknews.com
