Верује се да је Свети Лаврентије лечио слепце, те је међу народом веома поштован светац.
У време највећих прогона верника Свети Лаврентије био је архиђакон хришћанске заједнице. Бринуо се о сиромашнима и чувао је и надгледао имовину цркве.
И поред великих и стравичних прогона, Свети Лаврентије није одустајао од хришћанства ни напустио веру христову.
Пред властиту смрт папа Сикст му је рекао да ће бити подвргнут страшном мучењу и понижењу.
Међутим, Свети Лаврентије остварење овог пророчанства поднео је сасвим мирно.
Сакрио је све црквене списе и драгоцености, да се неверници не би дочепали њих, па је у народу остао запамћен и као заштитиник библиотекара.
Права чуда Светог Лаврентија наступила су тек пошто је бачен у тамницу. Верује се да је само додиром руке затворенике излечио од слепила. Због својих чудотворних дела, бачен је на тешке муке. Ни у тим тренуцима није се одрекао Христа, а чак је и цара саветовао да се одрекне лажних богова. Због тога је стављен у гвоздени сандук испод кога је заложена ватра.
Пекући се на огњу, Свети Лаврентије захваљиваше Богу и ругаше се цару због незнабоштва. Неки оновремени списи чак говоре о томе да је у једном моменту својим мучитељима рекао: “Ова страна је готова, окрените ме и загризите!”. Тако је и умро, непоколебан у своја уверења. Због тога што је увек био ведрог и веселог духа, чак и у тренутку своје смрти, народ верује да се данас треба што више смејати.
Извор: Opanak.net
