Став председника Вучића о прецизирању датума уласка Србије у ЕУ има подршку одређених европских кругова. Уз споразум Београда и Приштине могућа потврда о пријему 2025.
У врху Европске уније постоји снажна струја која стоји на линији поруке српског председника Александра Вучића да би Србија, уколико постигне било какав споразум са Приштином, морала да добије и јасне гаранције да ће постати држава чланица до 2025, али би коначну одлуку о томе требало да донесу кључне земље Уније, пре свега Немачка и Француска, али и балтичке земље које генерално имају резерве према пријему нових чланица.
Према информацијама Вечерњих новости, с друге стране, водећи људи бриселских институција, попут шефице дипломатије Федерике Могерини и комесара за проширење Јоханеса Хана, али и председника Европске комисије Жан-Клода Јункера сматрају да би Србија требало и „на папиру“ да добије подстрек за тешке реформе које спроводи и напоре које улаже за очување мира и стабилности и проналажење коначног решења за КиМ.
Могеринијева је јуче у Бриселу, упитана да ли ће подржати договор Срба и Албанаца ако он буде подразумевао размену територија, односно промену граница, поручила да верује да је и даље могуће у дијалогу Београда и Приштине доћи до решења.
Некадашњи амбасадор у Бечу и Берлину Милован Божиновић каже да је добро што је председник државе и пред својом и пред страном јавношћу изнео шта је једно од наших очекивања, а по његовом мишљењу, 2025. година је реалан термин јер је српско друштво способно да за пет-шест година унапреди оно што се по критеријумима ЕУ од нас очекује.
– Ту свакако треба рачунати на мање уцене неких земаља, попут Хрватске, или ситна подметања, али то је реалан датум без тога да се Србији било шта гледа кроз прсте. Због тога је свако магловито и утешно обећање за улазак у ЕУ, а које никога не обавезује, мало за тако крупну ствар као што је постизање компромиса са Приштином – сматра Божиновић.
Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић објашњава, за „Новости“, да је Брисел већ навео 2025. годину као могућу годину пријема у чланство Србије и Црне Горе, као две земље које су највише напредовале на европском путу. Она подсећа и да у низу докумената ЕУ већ постоји уграђена формулација да се „Балкану даје европска перспектива“, што је такође нека врста лабаве гаранције за чланство, наравно под условом испуњавања потребних критеријума:
– Не бих искључила опцију да, уколико Београд и Приштина постигну споразум, уз њега иду и пратећа документа ЕУ у којима би заправо била дата нека врста гаранције да ћемо бити примљени. То би била такозвана мапа пута наших европских интеграција, која би дефинисала тачне кораке и рокове до чланства, као што је то био случај са другим источноевропским земљама које су већ у ЕУ.
ХАН: РЕШЕЊЕ ДО СРЕДИНЕ 2019.
Комесар ЕУ за преговоре о проширењу Јоханес Хан изјавио је јуче да би циљ ЕУ требало да буде да „Косово и Србија постигну договор до средине идуће године“. Он је рекао да у оквиру дијалога Београда и Приштине, територијална размена или корекција граница није искључена као „завршни део слагалице“:
– Решење мора да доприноси стабилности и просперитету региона и да обе стране буду свесне међународних обавеза и забринутости међународне заједнице. Такође, оно мора додатно допринети општем циљу – да сви из западнобалканске шесторке буду у ЕУ, пре или касније.
Извор: Novosti.rs
