Цена глобалног загревања биће велика и скупа за цео свет, међутим, чак и у таквој ситуацији постојаће губитници и победници.
А управо такве промене ће довести до геополитичких промена какве је сада тешко предвидети. Неки градови ће нестати, а нека подручја ће прогутати суша. Треба узети у обзир како је у последњих 25 година Антарктик изгубио 3 трилиона тона леда.
Одговор је у Земљиној прошлости
Земља је започела своје постојање као ватрена лопта и од тада се хлади. Наиме, у средишту Земље је чврсто језгро од метала и гвожђа на температури од приближно 5.000 степени. Међутим, језгро је окружено океаном од око 2.000 км истопљеног метала, највише гвожђа и никла, а око тога се налази слој стена (омотач језгра) који има између 500 и 900 степени.
Which cities will sink into the sea first? Maybe not the ones you expect | Mark Miodownik https://t.co/hZsXQDlMTy
— Francesco Santini (@fsantini2015) October 2, 2018
На тим температурама стене су у чврстом стању током краћих временских раздобља (секунди, сати и дани), али попут течности у дужем периоду (месеци и године), тако да камен тече, иако није отопљен. На врху омотача је релативно танки слој хладних стена који је дебео између 30 и 100 км и садржи све планине, шуме, реке, море, континенте – наш свет.
Наиме, како тај танки слој плута на омотачу, повећањем тежине, километри леда на врху тону дубље у омотач. Управо то је оно што се догодило с копнима Антарктика и Гренланда која су прекривена са 2 км до 3 км дебелог леда.
То значи да ако би глобално загревање узроковало топљење леда, сам ниво мора и океана би порастао за више од 50 метара, сви обалски градови би били потопљени, а они преживели би били присиљени да беже на виша подручја. Ако се лед који покрива Антартик отопи, ослобађање тежине ће одвојити стене које плутају на омотачу, тако да ће се подићи. То се зове постглацијални опоравак. Слична је ситуација и с Гренландом. Наиме, кора испод њега се смањује за 3 милиона трилона литара воде, а када се то догоди тада ће се подићи делови северно-америчке тектонске плоче.
Опасност за будуће генерације
Ако ниво континената буде већи од нивоа мора, онда су мање опасности од великих поплава. Управо је то важно за развијање сценарија за будуће генерације јер ће се једна од тих могућности догодити посебно када се појача глобално загревање.
Од почетка 20. века глобални просечни ниво мора порастао је 20 цм. То се догодило и због воде која се термички шири јер су океани топлији, док је део овог повећања последица топљења ледника с Гренланда и Антарктика. Пораст нивоа мора утиче на све земље које имају обалну линију, од малих пацифичких острва која ће нестати, Бангладеша коме повећање нивоа воде за метар значи потапање чак једне петине територија и расељавање чак 30 милиона становника. Међутим, иако ће подизање нивоа воде утицати на све, постглацијални опоравак утицаће само на обале повезане с деловима Земљине коре према којима гравитирају тектонске плоче Гренланда и Антартика.
Предвиђања
У овом тренутку, наука сматра да ако лед пређе на северну хемисферу, тада би Гренланд могао да одскочи више од просечног нивоа мора, као и делови Северне Америке, па би ниво мора у почетку могао да се смањи. Ако се догоди супротно, а лед Антарктика и Гренланда се отопи, тада ће се прво подићи јужне тектонске плоче због чега ће се цела источна обала Северне Америка наћи под водом.
У овом тренутку велике су непознанице шта ће се догодити. Иако у овом тренутку политичари нису најзаинтересоваији за ту тему, сама чињеница како ће неке земље бити губитнице, а неке победнице глобалног загревања могле би да утичу на њих. Наиме, земље попут Русије биће мање погођене растом нивоа мора и могу да имају користи од умеренијих климатских промена, док ће САД-е бити под јачим утицајем суша, па ће њена источна обала бити угрожена због топљења леда на Антартику.
Нови сукоби
Како ће лед наставити да се топи, врло брзо ће постати јасно које земље имају већи подстицај за ублажавање климатских промена. А управо промене у геополитици ће подстаћи нове поделе и сукобе.
Фото: Piixabay.com
Извор: Kurir.rs/Gardijan
