Када говоримо о мигрантској кризи и прилИву миграната, што мења политичку карту Европе, доводи до нестанка историјско етаблираних владајућих странка и раскола унутар Европске уније, треба подсетити да се ради о прецизном и јасном плану којег су у октобру 2014. године договорили Међународна организација за миграције (ИОМ) и Европско веће за избеглице и азиланте (ЕЦРЕ)
И овог пута подсетићемо да је мигрантски вал у ЕУ, иако се покушава приказати као „спонтани прилив“ избглица из ратних подручја Блиског истока и са севера Африке, заправо одлука донета у јесен 2014. године, када је „Еуропе’с Wорлд“ објавио чланак у којем стоји „како је дошло време за хигх-роад сценариј којим ће се олакшати миграције, а не их ограничавати“.
– То је сценариј који мора бити потакнут визијом миграције као процесом којим се управља, а не проблемом којег треба решити. У глобализованом свету ћемо, ако наставимо градити препреке уместо веза између народа и појединаца, само назадовати – пишу 2014. за Еуропе’с Wорлд ништа мање него Wиллиам Лацy Сwинг, генерални директор Међународне организације за миграције (ИОМ), те Мицхаел Диедринг, генерални секретар Европског већа за избеглице и азиланте (ЕЦРЕ).
– Ако се хумано подстиче, кроз безбедност, ред и достојанство, миграција има безброј предности. Она пружа бројне могућности, повећава приходе и животни стандард и омогућава људима да се образују и следе своје амбиције. Европска популација у међувремену стари, а у ЕУ се предвиђа масовни мањак радника, док ће радно способно становништво у следећих 50 година пасти за 45 милиона. У многим земљама су миграције успориле или чак преокренуле тренд старења и зауставиле неодрживу размеру између радне и нерадне популације – пишу тада Wиллиам Лацy Сwинг и Мицхаел Диедринг.
У мигрантском валу је у Европу 2015. дошло више од милион људи, док је у две следеће године та бројка пала испод ове „недопустиве границе“.
Најбољи доказ о свесној и јасно планираној политици потицања масовног егзодуса је извештај из 2010. године, које су за европску комисију саставили представници влада тада 27 земаља чланица ЕУ, који су у документу од 144 странице навели да Европска унија може примити 3,8 милијарди људи.
На документу су радили представници разних министарстава, невладине организације и стручњаци за миграције и оно што је требало бити спроведено или је препоручено Европској комисији да се спроведе је застрашујуће. Извештај је у јулу 2010. објавила Европска комисија – Општа управа за унутрашње послове и није јасно колико је од овог извештаја узето у обзир при изради плана Међународне организације за миграције (ИОМ) и Европског већа за избеглице и азиланте (ЕЦРЕ).
Као што пише немачки Цонтра Магазин, да немамо интернет, где било ко може пронаћи извештаје Уједињених народа или студије Европске уније, онда би и даље били глупи као и пре, када смо веровали маинстреам медијима и морали гутати њихове лажи.
Међутим, постоје људи попут Оливера Јаницха, који су сами истраживали на интернету или су их њихови пријатељи упутили на врло занимљиве ствари.
Као што смо у почетку рекли, већ смо били свесни програма пресељења који је настао у Уједињеним народима и Европској унији, али је ЕУ наручила студију о томе колико би људи могла да прихватити на свом територију, узевши у обзир најситније детаље, од БДП-а, броја становника по квадратном километру, структури привреде сваке од земаља чланица, демографској слици и свих осталих података. И то је наручено пре миграцијске кризе, када је становништво ЕУ (27 чланица) бројало око 495 милиона људи.
У овом халуцинантном извештају тако, примера ради, стоји како би, према густини људи по квадратном километру Аустрија са око 8,3 милиона становника број становника могла повећати на чак 75,6 милиона.
Немачка би са тадашњих 82,3 милиона могла да капацитет повећа на више од 274 милиона људи.
Наравно, овај план и извештај су вероватно одбачени, пре свега јер је отпор у земљама ЕУ почео расти до те мере да је и почетни неселективни и илегални прихват, којег је промовисала Немачка, почео угрожавати опстанак Европске уније и идеолошки и политички.
Осим тога, на 144 странице извештаја је мноштво услова неопходних да би се спровеле ове луде претпоставке.
Ипак, поставља се питање зашто је Европска комисија наручила ову студију, на којој је стотине стручњака радило од 2007. до 2010. године?
Тако нешто се никада не ради без разлога.
Извор: Logicno.com
