Европској унији не прети само Брегзит, већ и велик број других проблема, пише њемачки лист Die Welt. Економска криза у Италији, имиграција, успон популизма – све то доводи до финансијских губитака и поткопава поверење грађана у европске институције, напомиње аутор Christoph Schiltz.
“Брегзит није једини и није ни највећи проблем ЕУ. Постоји много више проблема, који заједно могу узроковати поделу Европске уније”, упозорава аутор чланка, Christoph Schiltz.
У том смислу се све више Европљана пита: “Је ли ЕУ још увек заједница? Има ли смисла остати у њој? Заступа су ЕУ моје интересе?”.
“До сада се Лондон и Брисел нису могли сложити око формата у којем би Велика Британија напустила Европску унију. Ако посао не успије, то ће бити најгори могући сценариј. Прекид преговора биће шок за економски простор Европе, а изван ЕУ ће се то схватити као још један знак немоћи Европе. Али чак и ако се постигне компромис, многи проблеми у односима између Брисела и Лондона неће нестати. Због тога је настала атмосфера несигурности и неповерења”, пише Schiltz.
Још једно важно питање је економска криза у Италији, а нова “непредвидива” влада у Риму не поправља ситуацију. Очигледно су уверени да ће Европска унија у сваком случају провести операцију спашавања Италије. Садашње околности могу изазвати опортунистичке, банкарске и финансијске кризе у Европској унији, што ће додатно поткопати поверење грађана ЕУ и довести до видљивог губитка прихода, упозорава аутор.
Трећи проблем ЕУ је миграција. Тренутно Европа није спремна за још један прилив избјеглица. Границе су слабо заштићене. Идеје за изградњу избјегличких кампова у Северној Африци су се показале нереалнима. Осим тога, питање расподеле миграната, која је постала кључна тачка неслагања унутар ЕУ, још није решено.
Christoph Schiltz, као ватрени поборник атлантистичке Европе, која би била јака периферија царства с оне стране Атлантика, још једну претњу Европској унији види у порасту такозваног “популизма”.
“Након побједе Емануела Макрона на изборима у Француској многи су очекивали да ће популистички вал у Европи спласнути, али се догодило супротно. У готово свим земљама ЕУ, ауторитарне и националистичке странке, које имају снажан утицај на власт, подигле су главу. У неким земљама, примерице, у Италији, Мађарској и Пољској су чак именовале и водеће министре. Они нису забринути за интересе Европе, већ за властите егоистичке интересе”, верује аутор.
“Италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини чак ће створити “Лигу” у Европском парламенту, односно неку врсту блока десничарских популиста. Шансе за успех ове идеје су врло високе”, наводи Schiltz.
“Такође остаје нерешено питање проблема проширења ЕУ. 2003. је Брисел за шест земаља Западног Балкана обећао да ће се придружити Европској унији. Сада се те државе удаљују од ЕУ и имају уверљиве аргументе, а Русија, Кина, Турска и Саудијска Арабија активно шире присутност у том региону. За Европљане ово је важно геополитичко питање, као и питање сигурности спољних граница”, наглашава Die Welt.
“Било би добро прихватити те земље, али се многи грађани ЕУ томе противе, бојећи се да ће заједно с њима с Балкана доћи криминал, корупција и јефтина радна снага, те да ће ове земље постати терет од више милијарди еура за буџет Брисела. Ако се ЕУ у наредним годинама прошири, то ће поткопати поверење грађана у заједницу и додатно ојачати положај популиста”, уверен је Schiltz.
Приметно је да је аутор набројао низ проблема, али ни назнаку њихова решења, што је отприлике исто размишљање које влада у институцијама Европске уније, где под сваку цену желе очувати овај идеолошки конструкт, а геополитичка ситуација у свету и расположење грађана унутар ЕУ је такво да немају појма како то учинити.
Италија је прогласила рат Бриселу
Schiltz за Италију тврди како проводи самовољу и не решава економску кризу у земљи, док други мисле да је Рим заправо већ објавио рат Бриселу, раније са ставом око илегалних имиграција, а недавно с повећањем прага циљаног дефицита на 2,4% БДП-а, иако су ЕУ и ММФ тражили да он за презадужене земље буде што ближи нули.
Италијанска влада је одобрила буџет за 2019. с којим повећава социјална давања, реже доб одласка у пензију и уопштено повећава дефицит, чиме је изазвала буру негодовања у Бриселу. Још током састављања новог буџета су се из Брисела чули приговори, чим се видело да ће нова италијанска влада одустати од обећања која су претходне владе дале Бриселу, како би испунила она која је дала бирачима и због чега је и изабрана.
Оно од чега страхује колумнист Die Weltа, Италија, Мађарска и друге земље и не крију. Но, Италија се јасно одлучила супротставити ЕУ и заправо је прогласила рат Бриселу. Велики италијански дуг и буџетски дефицит омогућују Риму да врше притисак на скупину око Макрона, Меркел и Јункера за профитабилним уговором за реструктурирање тог дуга. Али би то могао бити почетак краја за ЕУ.
Ако су потези Салвинија с одбијањем прихвата бродова с избјеглицама били назнака непослушности, нови буџет је отворена побуна против Европске уније.
Њихов нацрт буџета, који садржи порезне олакшице и универзални доходак, премашио је ниво циљаног дефицита од 2% БДП-а, како је тражила ЕУ, те износи износио 2,4% БДП-а.
Због тога се италијански министар финансија Џовани Триа нашао у тешкој позицији, јер не жели ускладити овај нацрт буџета с Бриселом, али преферира мање конфронтацијску и политику више орентисану ка ЕУ. Међутим, потпредседници владе Ди Маио и Салвини имају сасвим другачије планове.
Они знају да имају снажан адут у рукама. Иако изгледа парадоксално, то је велики јавни дуг од 2441 милијарду еура, а ту је и криза банкарског система којег порезни обвезници нису спасили током финансијске кризе након 2008. Италија има и око 500 милијарди евра дуга у систему Таргет2, који се користи за унутарње израчуне средишњих банака еурозоне.
Ови дугови су превелики, пуно већи од грчког, што значи да је Рим истовремено у кризи, али и прилици да врши притисак на Јункера, Ангелу Меркел и Кристине Лагарде из ММФ-а, како би добио најбоље могућности за реструктурирање дуга. За италијанску владу то ће бити дефинитивно олакшање, пре свега због пренапуханих камата на дугове.
Међутим, како би то постигли, Салвини и Ди Маио морају покушати преговарати о Италији с Бриселом, Берлином и Међународним монетарним фондом. Из тог је разлога буџетски дефицит први пут прешао 2%, а потом се поновно вратио на 2%.
Међутим, то је било учињено јер су Салвини и Ди Маио знали колико ће овај корак изазвати незадовољство међу министрима финансија ЕУ. Циљ је био протиснути Брисел и раскринкати га као злочиначку организацију, тако да ће јавно мнијење поновно бити на страни излаза Италије из Европске уније.
Још једна тачка “офензиве” је реструктурирати ЕУ изнутра, што Салвини отворено најављује као свој примарни циљ. У ту сврху је већ ушао у савез с Виктором Орбаном, који је Макрона прогласио главним непријатељем у европској политици
Ако мађарски премијер и његов Фидесз буду протерани из блока Европске народне странке у Европском парламенту, као што жели Ангела Меркел, иако Орбан још није тако отворено говорио против блока, њемачка канцеларка ће такође постати непријатељ Мађарске, што је у интересу Салвинија. У овом сценарију би логична последица била савез с Алтернативом за Њемачку, која већ ужива подршку 20% њемачких бирача.
Оно што у овом тренутку видимо може бити почетак краја ЕУ какву смо је познавали, пише аустријски Контра Магазин.
Економска и финансијска криза из 2008. и миграцијска криза у 2015. години били су тешки ударци за “еврократију”. Чак и ако то није особито видљиво у свакодневној политици, ЕУ у тако тешкој ситуацији има само двије могућности. Или ће проћи план табора који се окупио око Макрона, Јункера и Меркел с циљем “јачања заједништва” ЕУ, или ће Европска унија ускоро престати постојати и замениће је неки нови облик заједнице земаља, што би могла бити Европа суверених народа, како је назвала Марине Ле Пен.
Ако су до сада избори за Европски парламент унутар ЕУ углавном били досадни и често тлака за нације у којима је излазак на изборе грађанска дужност или чак обвеза, следећи то сигурно неће бити и већ сад ће се до 23. до 26. маја 2019., кад се одржавају, водити рововска битка два супротстављена табора која ће одлучити будућност ЕУ.
Фото: Pixabay.com
Извор: Logicno.com
