Аутор Стјепан Лозо убиства у Госпићу, Глини, Грахову, Кореници и Грачацу назива клеветом СПЦ
У ХРВАТСКОЈ се не заустављају бесрамни покушаји ревизије историје! У низу скандалозних дела у којима се минимизирају српске жртве, а оправдава и рехабилитује усташтво, нашла се и књига “Идеологија и пропаганда геноцида над Хрватима, пројекат хомогена Србија 1941”, сплитског “историчара” Стјепана Лозе. Он у њој тврди да су током Другог светског рата Срби извршили геноцид над Хрватима!
У још једном безобзирном покушају да се од џелата направе жртве, у Лозиној књизи може се прочитати да је потпуна измишљотина да су Срби у лето 1941. године побијени у Госпићу, Глини, Грахову, Кореници и Грачацу, као и да је то све клевета Српске православне цркве. У налету агресивног покушаја новог писања историје, појавила се и “теза” како су “недужне усташе биле жртве српске агресије 1941. године”.
– Оклеветали су Хрвате за геноцид над Србима превентивном пропагандом, са предумишљајем, већ у јуну 1941. године, а онда почели геноцид над Хрватима – пише Лозо.
Као пример “настраности и дијаболичности такве пропаганде СПЦ” овај “историчар” узима, како каже, “случај из котара Лапац, при чему СПЦ клевеће Хрвате да су истребили Србе, док је истина супротна, Срби су готово потпуно истребили Хрвате”.
– У јуну 1941. почиње српска побуна у НДХ, а у источној Херцеговини масовно страдају недужни Хрвати – пише Лозо, и наводи да су “први геноцидни злочин уопште на простору НДХ” починили Срби у Автовцу. – Тако су Срби почели геноцид над Хрватима уз истодобну клевету Хрвата за геноцид над Србима. Сада та пропаганда изгледа сасвим прозирна, но није било лако доћи до овакве реконструкције и сазнања.
До тих својих сазнања “историчар” Лозо је дошао, како каже, након 15 година истраживања, а “доказе” је објавио на 700 страница скандалозне књиге. У њој помиње и два документа, “Хомогена Србија” Стевана Мољевића и “Валеријанов меморандум” СПЦ, за који тврди да је званични документ Цркве предат немачким војним властима у Београду, а потом као клевета Хрвата раширен по читавом свету.
– Меморандум је већ у првој верзији од 24. јуна 1941. године оклеветао Хрвате за убијање више од 100.000 Срба – пише “историчар”. – До септембра се већ излазило с бројем од 300.000 побијених Срба у НДХ, што је касније још увећавано. Такве страшне клевете, које немају готово никакве везе са стварношћу, ни један одсто, одаслане су изван земље и снажном пропагандом великосрпске мреже ширене по читавом свету. Таква срамотна лаж остала је над Хрватима до дана данашњега.
Скандалозни и безочни покушаји рехабилитације усташтва, које је по суровости премашивало и нацистичке злочине, настављају се низом промоција у Хрватској. У Сиску ће се 30. новембра одржати скуп који организују “Хрватски студиј” и Хрватско католичко свеучилиште, а говориће се о “лажи да је у том граду постојао концентрациони логор за децу”. Да подсетимо, почетком октобра била је промоција књиге “Слуга домовине – живот хрватскога витеза Вјекослава Макса Лубурића генерала Дрињанина”, аутора Владе Владића, у којој се велича један од најмонструознијих усташких злочинаца. Потом је 25. октобра, у јутарњем програму ХРТ, водитељка рекламирала филм Јакова Седлара “Сто година србијанскога терора у Хрватској 1918 – 2018” и књигу и филм “Мит о Јасеновцу”, који релативизује усташки фашизам, умањује број жртава логора и изражава симпатије према усташама и НДХ.
Када је реч о Валеријановом меморандуму, др Милан Кољанин из Института за савремену историју каже да је реч о више меморандума које је Синод СПЦ упућивао немачком војном заповеднику у Србији, најпре Шредеру а потом и Денкелману.
– Меморандуми су настали на основу веродостојних и поузданих сведочења Срба који нису страдали у усташким злочинима, који су избегли и протерани из НДХ – објашњава Кољанин. – Меморандуми су заправо апели немачким војним властима да нешто учине како би престало страдање Срба у НДХ.
ГРОБОВИ СВЕДОЧЕ
О ТОМЕ ко је коме шта урадио у НДХ, најбоље “говоре” гробови – каже Драшко Ђеновић, верски аналитичар. – Зна се чије су мајке после Другог светског рата носиле црнину до своје смрти, зна се у којим селима се деца нису рађала ни по две деценије од завршетка рата. Јер, када је реч о масовним погромима становништва, увек неко преживи. Њих је у случају усташког геноцида над Србима било много, а неки су и данас, иако у позним годинама – живи. Њихова сведочења су забележена. Ово није историја од пре 300 већ од пре седамдесетак година. Нико те страшне чињенице не може да ревидира.
НАТЕЗАЊЕ СА МОЉЕВИЋЕВИМ СПИСОМ
Лозино позивање на “Хомогену Србију” Стевана Мољевића, професор др Момчило Павловић из Института за савремену историју у Београду назива “натезањем аутора”.
– Мољевићева “Хомогена Србија” је спис у коме он бележи низ размишљања и разговора о томе како да се организује држава после шестоаприлског слома – објашњава професор Павловић. – Али, нити је Мољевић значајна историјска фигура, нити је ово његово дело могло да има великог утицаја на ратна збивања и равногорски покрет ком је припадао.
Фото: Pixabay.com
Извор: Novosti.rs
