Земље света би морале да предузму мере „без преседана“ и промене начин на који функционишу како би држале раст глобалне температуре испод циљаног нивоа или ризикују још јаче топлотне таласе са олујама и поплавама или јаким сушама у неким регијама, упозорава УН у данашњем извештају.
Задржавање раста температуре Земље на само 1,5 степени Целзијуса, уместо на два степена договорених у Париском климатском споразуму из 2015., донело би „чисту корист људима и природним екосистемима“, наводи у саопштењу Међувладина комисија УН за климатске промене (ИПЦЦ) поводом објаве свог извештаја.
Према извештају ИПЦ Ц-а, са тренутном стопом загревања, светска температура ће вероватно достићи раст од 1,5 степени Целзијуса између 2030. и 2052. године, након повећања од 1,0 степена изнад преиндустријског нивоа од средине 1800-их. Са одржавањем циља на 1,5 степени Целзијуса, раст глобалног нивоа мора био би за 0,1 метар нижи до 2100. године него уз пораст температуре за ,0 степена Ц, пише у извештају.
То би могло да смањи поплаве и да да времена људима који насељавају обале света, острва и делте река да се прилагоде климатским променама. Ова нижа стопа раста температуре би такође смањила губитак и нестанак врста и негативан утицај на копнене, слатководне и приобалне екосистеме, наводи се у извештају.
„Свако, и најмање загревање преко границе од 1,5 степени Ц или више повећава ризике који су повезани са дугорочним или непоправљивим променама, као што је губитак неких екосистема“, рекао је Ханс-Ото Портнер, који води једну од ИПЦЦ-ових радних група.
Да би се загревање задржало на 1,5Ц, глобална нето емисија угљен-диоксида (ЦО2) коју узрокује човек требало би да падне за око 45 процената до 2030. године са нивоа из 2010. године, и да до средине века има „нулту нето вредност“.
У сажетку извештаја се наводи да би обновљиви извори енергије требало да обезбеде 70 до 85 посто снабдевања струјом до 2050. у односу на садашњих око 25 процената, како би се остало у границама отопљавања од 1,5 степени Целзијуса.
Коришћењем технологије апсорбовања и складиштења угљеника (Ц ЦС), удео електичне енергије произведене на гас требало би да се смањи на 8,0 одсто, а на угаљ испод 2,0 посто. У извештају се у овом контексту не помиње нафта.
Ако раст просечне глобалне температуре привремено премаши 1,5 степени биће потребне додатне технике за уклањање угљеника како би се загревање вратило на испод 1,5 степени Целзијуса до 2100. године.
„Извештај показује да нам преостају минималне могућности за превентивно деловање како бисмо избегли незамисливе штете по климатски систем који подупире живот какав познајемо“, рекао је Амџад Абдула, члан одбора ИПЦЦ-а и главни преговарач једног савеза малих острвских држава које су у ризику од поплава због раста нивоа мора.
ИПЦЦ се састао прошле недеље у Инчеону, у Јужној Кореји, да би финализовао извештај припремљен на захтев влада 2015. године како би се проценила изводљивост и заначај лимитирања глобалног загревања на 1,5 степени Целзијуса.
Фото: Pixabay.com
Извор: Kurir.rs/Tanjug
