Све је мање наших грађевинара, све су старији и све лакше одлазе у иностранство
На градилиштима у Србији све су ређе раде домаћи радници. Све је мање наших грађевинара, све су старији и све лакше одлазе у иностранство, где могу да зараде дупло, а неретко и вишеструко, већу плату.
На градилиштима у Београду, али и другим градовима зато је све више Албанаца, Македонаца, па, кажу, чак и – Турака, пишу „Новости“.
Инвеститори радну снагу могу легално да доведу из иностранства и да их ангажају уз уговор. Ипак, прецизне статистике о броју таквих случајева још нема. Национална служба за запошљавање, која је дужна да одобри ангажовање страног радника, не води евиденцију издатих дозвола по занимањима, већ по држављанству придошлица. Колико је оних који долазе без икакве дозволе, нико не може да утврди.
Председник Самосталног синдиката радника у грађевинарству Саша Торлаковић наводи да је до 2000. године само у Београду радило 100.000 грађевинских радника, а сваки град и општина у Србији су имали своју фирму.
– Распадом тих предузећа у пљачкашкој приватизацији распало се грађевинарство. Следећи корак је незаинтересованост младих да се школују за ово занимање јер их чека мизерна плата, увек је испод просечне, а за њу треба да ризикују живот – објашњава Торлаковић
ФИРМА ГРАДИ У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА, А ИМА – ЈЕДНОГ ЗАПОСЛЕНОГ
Додаје и да се више пута се десило да на градилиштима у Београду ухвате раднике из Албаније, Турске и Македоније и то како раде на црно.
– Како је могуће да је градња објекта у центру града поверена фирми која има једног запосленог? Дешавало се да на крају ради шести круг подизвођача. Наши радници на градилиштима су старији радници, чије су фирме у стечају или су затворене. И у овом тренутку верујем да је 70 одсто радника на градилиштима на црно – указује представник синдиката.
ЗАНАТСКА ЕЛИТА ОТИШЛА, ГРАЂЕВИНСКА ИНДУСТРИЈА ДЕСЕТКОВАНА
И Горан Родић из Грађевинске коморе потврђује да објекте по Србији граде радници из разних земаља у којима се зарађује још мање него у Србији.
– Има легалних радника, за које важе исти услови као и за домаће, али има и оних који раде на дивље. И то је опасно. Има ту и миграната. Ускачу Авганистанци, Палестинци – казао је Родић.
Родић има и једно алармантно упозорење по српску грађевинску индустрију.
– У грађевинској индустрији ми смо десетковани, остали смо без занатске елите. Нема керамичара, молера, гипсара, тесара. Читава занатска елита је отишла. Ко год мрда отишао је у Западну Европу. Раде у Шведској, Немачкој, са којом имамо и систем деташмана. Ми смо на ово упозоравали пре десет година. Неће имати ко да нам одржава путеве и мостове – закључује Родић.
КВАЛИФИКОВАНИ РАДНИЦИ БЕЖЕ ИЗ ЗЕМЉЕ
Подсетимо, последње истраживање Еуростата грађевинарство у Србији доживљава експанзију највећу у последњих 10 година. У прва три месеца ове године грађевинска делатност забележила је раст од 26,4 одсто у односу на исти период прошле године. Упркос грађевинском буму, мајстори и квалификовани грађевински радници махом беже из наше земље, а њихова места попуњава јефтина радна снага из региона.
– Посла има, али радника нема, и биће их све мање јер свакодневно одлазе у богатије земље. Последњих неколико месеци молери, керамичари, гипсари и зидари махом одлазе у Скандинавију, највише у Норвешку и Шведску где зарађују од 2.000 до 2.500 евра месечно. Раде шест дана недељно, имају плаћен смештај, без хране. Много је оних који иду и у Немачку где су услови нешто лошији. Тамо највише могу да зараде 2.300 евра месечно, али сами обезбеђују и храну и смештај. Често буквално спавају у рупама и до посла путују по сат и по времена. До таквих аранжмана долазе или преко домаћих предузећа која раде у иностранству, а најчешће преко познаника, мајстора који су у иностранство отишли раније – рекао је раније за „Блиц“ власник једне грађевинске фирме у Београду.
Такође, ово није једина област у којој мањка радника. Исто се дешава и са медицинским радницима и возачима, али и свим другим занимањима која су боље плаћена у иностранству.
Фото: Pixabay.com
Извор: Telegraf.rs/Blic/Večernje novost
