Западне силе послале су дипломатским каналима непристојну понуду председнику Александру Вучићу по којој би он требало да пристане на наставак дијалога у Бриселу чак и ако Приштина не повуче одлуку о повећању царина за робу из централне Србије, а за узврат би нашој земљи у децембру била отворена три поглавља у преговорима за приступ ЕУ, али је он то одбио, пишу Новости
Према сазнањима листа, Вучић није ни разматрао овај лицемерни аранжман, нити ће га прихватити.
Овакву понуду у Београду сматрају апсурдном, јер је увођењем таксе на производе из централне Србије Приштина погазила ЦЕФТА споразум у који су уграђени неки од темељних принципа ЕУ, а које сада гази управо Брисел, пишу Новости.
Лист наводи да најновија „шаргарепа“ не треба да чуди, јер за остваривање циља актуелне европске администрације – да се до решења за косовско питање дође до истека њиховог мандата – остаје све мање времена.
Како подсећају, и сама висока представница у дијалгу Федерика Могерини је рекла да би волела да се дијалог заврши до маја 2019. године када ће се одрзати избори за Европски парламент.
Новости напомињу и да за вишемесечну тромост преговарацког процеса одговорност није на Београду, јер је Приштина та која пет година није формирала Заједницу српких општина „уз више него очигледно гледање кроз прсте из Брисела“.
Такође, пред сваку рунду дијалога по правилу су приређивали неку нову провокацију.
Најављено је и да ће се када се формира тзв. војска Косова један њен гарнизон распоредити ка северу, што је супротно договору Београда и НАТО. Одговор председника Вуцицћа на то је био да ће се дијалог наставити када Пришитна повуче противправне одлуке, због чега је и стигла понуда из Брисела као покушај да се овакав српски став смекша, наводи лист.
Србија је иначе одавно спремна да отвори три нова погљавља у приступним преговорима са ЕУ, али из политицких тразлога поједине цланице Уније то стопирају.
На чекању су поглавља 9 – финансијске услуге, 17 – економске и монетарне одредбе и 18 – статистика.
У међувремену припремљена су и поглавља 2 – слободно кретање радника, 4 – слободно кретање капитала, 14 – транспортна политика и 21 – трансевропске мреже.
Извор: Tanjug
