Поводом текста објављеног на Спутњику: „Строго поверљиво — Американци још 1993. године знали колико је уранијум опасан“, огласио се генерал Слободан Петковић, начелник службе АБХО током бомбардовања СР Југославије. Реакцију преносимо у целини.
Не, они су за то знали још 1943. године, када су интензивно радили на производњи свог нуклеарног оружја и када су се сусрели са проблемом радиоактивног отпада.
На располагању га је било у огромним количинама, што је представљало велики економски терет због обезбеђивања услова за одлагање и чување. Зато су тражили модалитете да га се ослободе и „предају другима на чување“.
Уврстили су га у програм војне индустрије. Шездесетих и седамдесетих година вршена су интензивна испитивања и тестирања на полигонима, где је демонстрирана ефикасност пројектила са пенетраторима од ОУ приликом гађања у различите врсте мета. У време Хладног рата интензивирани су истраживања, израде и увођење у наоружање противоклопних пројектила различитих калибара.
Бивши мајор Даг Рок, одговоран за радиолошку заштиту војске САД, професор физике и бивши директор програма развоја пројектила са ОУ, 1994. године је објавио документа којима се потврђује да су власти САД биле свесне геноцидних последица примене ОУ још 1943. године.
Војни прописи САД у области заштите од зрачења траже од сваког војника да приликом тренинга обуче заштитно одело и носи заштитну маску приликом сваке активности на 20 до 50 метара од објекта погођеног муницијом са ОУ.
Радиолошко оружје и по другим америчким изворима и сазнањима изазива трајне последице по становништво и након престанка ратних дејстава.
О томе у својим радовима пише и др Александра Милер, која је радила у америчким војним структурама. Све ово је, дакле, било добро познато планерима употребе ове врсте оружја.
Зато и предузимају мере за заштиту својих јединица и службеника на КиМ. Припадници мултинационалне бригаде „Запад“, по уласку Кфора на КиМ, новембра 1999. године, добили су нуклеарно-хемијско-биолошки приручник под називом: „КФОР, интернационалне бригаде ’Запад‘, осиромашени уранијум, информације и инструкције“.
Поред назива приручника, на насловној страни је и мртвачка глава која упозорава на радиоактивну опасност. Садржаји неких делова приручника упућују на то са каквом ће се врстом опасности сретати на терену припадници бригаде и како да поступају. У делу названом „Златна правила“ стоји: „Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима или крстарећим ракетама са осиромашеним уранијумом (ОУ). Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођених пројектилима или ракетама са ОУ. Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама, укључујући канцер и деформације новорођенчади. Ове последице могу да постану видљиве тек неколико година касније“.
Да би избегли контаминацију, војницима се, поред осталог препоручује: „Перите често униформу“, а у делу насловљеном као „Упозорење“, поред осталог стоји: „Храна и вода постаће неупотребљиве због контаминације прашином ОУ. Никако не једите храну која није контролисана. Удахнуте — унесене честице могу да причине дугорочну штету“.
А препоруке за поступања кад се наиђе на погођене ствари „српске“ војске гласе:
„Возила и материјал српске војске могу да представљају опасност за војнике и цивиле који са њима дођу у блиски контакт. Искључиво стручна лица морају да испитају уништена или оштећена возила и материјале и треба апсолутно избегавати близину возила за које постоји сумња да су погођена пројектилом са ОУ. Одстојање не сме бити мање од 50 метара. Уколико сте принуђени да будете ближе, морате да носите заштитну маску и заштитне рукавице, како бисте избегли да уранијумска прашина уђе у ваше тело.“
А ми стојимо и „тапкамо у месту“, док нам народ болује и умире и због онога што су нам они „донели и оставили на вечно чување“. Може ли ми неко од челних људи, одговорити: зашто?
Извор: rs.sputniknews.com
