Хрватски посланик и генерал Жељко Гласновић признао је у интервјуу за ДW да је током рата под својом командом имао и чланове немачке НПД, странке која окупља неонацисте. Сада је Гласновић био њихов почасни гост.
– А сада, наш главни говорник данас, хрватски генерал Жељко Гласновић – тако је на конгресу немачке екстремне деснице најављен саборски посланик и члан клуба Неовисних за Хрватску.
Гласновић је у свом говору (на енглеском језику) нагласио да је „патриота“ који с Националдемократском партијом Немачке (НПД) дели бригу за Европом, и да би „био смеће да није дошао да се захвали својим старим саборцима“.
Наиме, Гласновић који је искуство стицао у канадској војсци и Легији странаца, током рата је заповедао бригади у Оквиру Хрватског већа обране на територији такозване Херцег-Босне. У разговору за ДW је потврдио да је међу добровољцима имао и чланове НПД из Немачке.
Према подацима немачке Владе, на хрватској страни се у рату борило стотинак немачких држављана, „плаћеника са десноекстремном позадином“.
Ako saborski zastupnik Glasnović dodje kao počasni gost na kongres desno-ekstremne stranke NPD [koja okuplja i neonaciste], ako se identificira s njihovim rasističkim idejama i pogledima, logično je bilo da ga pitam: g. Glasnović, jeste li i Vi neonacist? https://t.co/ribwgWvv8h pic.twitter.com/CcF4MV3zuI
— Srecko Matic (@srecko_matic) November 17, 2018
– Ја сам првенствено војник. И у мојој бригади, имао сам људе из НПД-а који су се борили против Исламске државе, садашње Исламске државе, и против великосрпског империјализма. Неки су погинули, неки су рањени. Моја је морална обавеза да ја дођем овде – рекао је Гласновић.
Како је казао, „ја да не дођем овде, да разговарам са људима које сам водио у рату, ја бих био ништарија“.
Гласновић је наступио на „европском страначком конгресу“ НПД у градићу Бидингену код Франкфурта на Мајни, једном од бастиона те странке. На конгресу су изабрани кандидати за европске изборе у пролеће 2019. године. НПД је тиме практично отворио предизборну кампању, чији је циљ одбрана јединог мандата који та странка има у парламенту ЕУ.
А мандат држи Удо Фоигт, бивши челник екстремних десничара, који је за ДW рекао да „јако цени политички рад господина Гласновића“, и да се нада да ће убудуће у Европском парламенту „с хрватским колегиницама и колегама наставити да брани хришћанску Европу“.
Ви сте млад господин, али нисте баш просветљени
Гласновић је пак рекао да са НПД дели „светоназора“ што подразумева „патриотизам, нацију, веру и заједничке европске вредности“.
На више пута постављено питање да ли је и сам неонациста, Гласновић није дао одговор.
– Ви сте, ја бих рекао, млади господин, а да нисте баш просветљени, питате нека провокативна питања, а то код мене не пали – одговорио је он.
Казао је и да је он „хрватски патриота, три пута сам рањаван, борио сам се за хрватску државу, а не за некакву комунистичку сатрапију која ће постати сатрапија Европске уније или Еврославије“.
Додао је да су му далеко ближи људи из НПД него „комунисти“ из Хрватске „који су под маском космополитизма и демократије“.
НПД је на конгресу иначе представио и свој нови пројект такозваних „заштитних зона“ – грађанима Немачке поручују да се сами организују и заштите „јер су безбедносне власти капитулирале пред криминалним мигрантима“, чиме сугеришу да је Немачка постала несигурна земља.
Званичне немачке статистике пак кажу да је прошле године регистрована најмања стопа криминала од 1992. Из НПД поручују да је то само „трик“ савезног министра полиције „јер у статистици нису наведени странци који имају немачки пасош“. А њих НПД не сматра правим Немцима.
Паралелно с одржавањем конгреса, испред дворане у којој су већали немачки и европски радикали, неколико стотина грађана Бидингена, антифашистичких активиста те симпатизера странака леве оријентације протестовали су узвикујући пароле попут „никад више рат, никад више фашизам“.
Националдемократска партија Немачке утемељена је 1964. од стране бивших нациста и национално-конзервативних политичара. Никада није успела да пређе изборни праг од пет одсто за улазак у Бундестаг. Највише успеха су НПД-овци имали на истоку Немачке, где су у више наврата освајали мандате у покрајинским парламентима.
Пуховски: Радикално десничарење део фолклора
Политиколози се у Немачкој слажу око тога да је идеологија НПД инспирисана националсоцијализмом, бројни су чланови били преду судом или су осуђени због ксенофобије или расизма.
– Жељко Гласновић у себи носи све значајке савременог десничара – каже за ДW политиколог Жарко Пуховски, и додаје да је наступом на конгресу НПД и Гласновић и Неовисни за Хрватску „сасвим логично настављају свој политички пут покушајем да пронађу солидарне, дакле сличне људе у другим крајевима Европе, рецимо у Немачкој“.
Пуховски не очекује да ће говор на конгресу екстремистичке странке имати неке последице за самог Гласновића у Хрватском сабору, „јер је радикално десничарење у Сабору у више наврата прихваћено као део нашег фолклора“.
За Гласновића се, каже Пуховски, у најмању руку може рећи да је „симпатизер неонациста“.
– Код нас је ревизионизам кад се ради о усташама више-мање постао нормална ствар. И сад се шири. До сада смо у Хрватској имали само једну фигуру, човека који је себе сматрао нацистом. Он је умро, и сад ваљда Гласновић закључује да је дошло време да и он мало дође до речи – додаје Пуховски.
Забрањиван, али безуспешно
Уставни суд у два је наврата покренуо поступак забране НПД. Пре петнаестак година поступак је окончан фијаском након што је откривено да су у редовима те странке, па и у самом њеном врху, били активни информанти немачког безбедносног апарата.
Прошле године је пак Уставни суд утврдио да је НПД екстремистичка странка која циљано ради на рушењу уставно-правног поретка, међутим није је забранио, са образложењем да НПД једноставно нема политичку тежину и утицај да своје фантазије и реализује у пракси. До сада су у послератној Немачкој само два пута забрањене неке странке, оба пута педесетих година прошлог века.
Данас је, тврде уставне судије, немачка демократија стабилна и може поднети и једну такву екстремистичку странку као што су Националдемократе.
НПД је данас политички ирелевантан. Барем на савезном нивоу. На изборима за Бундестаг прошле године освојили су тек 0,4 одсто гласова, а на изборима 2013. нешто више од један одсто. Пад те странке се поклапа с узлетом једне релативно нове снаге на крајњој десници – Алтернативе за Немачку.
Извор: DW
