Медијска хушкачка машинерија треба само да распомамљенима обезбеди ону дозу медијске вијагре са којом они постају оно што никада до тада нису били: спремни на „по њима највише циљеве сопственог уништења“….
Почело је. Ако нисте знали, у току је велика медијска харанга Четврте генерације ратовања, психолошко оперативне групе ЦИА војника која је још 1990. прикључена уређивачком тиму ЦНН-а ради стварања услова за нови информационо-психолошки рат на простору бивше Југославије као предуслова за отпочињање нових крвопролића…
Пажња са којом су водећи продржавни западни медији поклонили хапшењу оца покојног Давида Драгичевића и мешања у тај чин без икаквог основа, полиције из Србије и његова данашња посета хрватском члану председништва БиХ – невероватно подсећа на неке околност које су се одиграле скоро на истом простору, са нешто другачијим догађајем које је иста ова међународна ратно-хушкачка екипа искористила за отпочињање Великог рата!?!
Неко ће рећи да је неумесно изједначавати убиство аустроугарског престолонаследника и једног сасвим обичног младића без титула и царског наслеђа…. Али, зар треба понављати речи великих политичких мислиоца 20 века, попут Жака Елила, члана франуског Покрета отпора у време Другог светског рата или модернисте Мејсана који је такође 2015.године писао о феномену пропаганде и манипулације као водећим оружјем НАТО ратне машинерије!? Подсећамо на опасну тезу Елила из његове чувене књиге Пропаганда, да „Ново доба почиње не са рушењем ратне пропаганде машинерије Хитлера, него са њеним даљим развијањем“!? Ако се све то зна и ако су о томе многи умни људи новијег доба исписали много књига о овој најмодернијој пошасти модерног доба по вољи оних „који бога не моле“, онда је много лакше схватити све оно што се данас дешава око граница Србије и Српске и што се на мало другачији начин покушава „породити изнутра“, тобоже спонтано из народа…
Због свега реченог потребно је опет подсетити околности које су претходиле аустроугарском ултиматуму Србији што је био практично почетак највеће дотадашње кланице у историји људског рода! Зато се мора много озбиљније тумачити и санкционисати оно што се данас код нас дешава под паролом „ Стоп крвавим кошуљама“, „ Правда за Давида“, или „ тражимо убице Оливера Ивановића“…
Штефан Цвајг је на најбољи начин одсликао атмосферу у Бечу после убиства престолонаследника у Сарајеву, после видовданског атентата која баш нипочему није указивала на војну и политичку акцију против Срба!? „Царски двор је имао већу бригу око тога где сахранити престолонаследника, какву церемонију обезбедити, јер су сматрали да убијеном није место у традиционалној гробници Хабзбурговаца у Kапуцинској гробници!?
Али, „после неких недељу дана“, пише Цвајг, „почеше у новинама чаркања, исувише јасни и гласни да би били случајни, па онда почеше јадиковке над тобоже вољеним престолонаследником, да би напросто то убиство остало неосвећено“… Почело је са забраном увоза свиња из Србије, а завршило се убрзо са ултиматумом српској влади… Новине су биле те које су упалиле лакогрећи штапин Великог рата!?!
Kолико све ово неодољиво подсећа на оно што се данас по прозападним медијима „данима кува“, кроз „директне преносе“ протеста у Београду и Бања Луци под паролом „Стоп насиљу“, а које са невиђеном лакоћом прихватају поједини медији, попут ЦНН-ове испоставе у Србији – телевизије Н1!? Вешто се ствара атмосфера несигурности и неспокоја било кога појединца, подстрекивајући окупљене протестанте и у Београду и у Бања Луци да пређу ону црту демократске пристојности после које публика прераста у гомилу и руљу која тражи крв! По сценарију невидљивих сателитских вођа, руља увек тражи за жртву некога ко је за њих до тада био недодирљив. А, то су политички лидери најјачих странака са власти.
Медијска хушкачка машинерија треба само да распомамљенима обезбеди ону дозу медијске вијагре са којом они постају оно што никада до тада нису били: спремни на „по њима највише циљеве сопственог уништења“….
Тиме ће циљ оних који одавно теледириговано одлучују о судбинама малих народа кроз такозвану Четврту генерацију, о чему је писао Тијери Мејсан, бити извршени! Он тај њихов циљ дефинише као рат „који не водимо ми лично, него се он узрокује да би се водио у далеким земљама са невладиним групама, као у време Хладног рата, са стварним и лажним побунама! Овај тип ратовања промовише генерални неред којим руководи директно Пентагон интегрисан у медије посредстом својих кризних штабова…
„ Нова НАТО јединица новинара стављају се на располагање армији“, пише Мејсан. Тиме је илузија слободног новинарства дефинитивно пукла као мехур од сапунице. Слободно новинарство постојала је још само у циничним Резолуцијама Савета безбедности УН, којих се ни они сами нису придржавали…
Фото: Pixabay.com
Извор: Embargo/D.S.
