Након што је режим у Kијеву објавио да је заузео скоро целу зону разграничења са проруским борцима на истоку Украјине, руски политичари упозоравају да би то могло да изазове нови крвави сукоб
Украјински председник Петро Порошенко изазваће велики рат усред Европе, упозорио је члан одбора за одбрану и безбедност горњег дома руског парламента Франц Kлинцевич. Он је навео да ће украјинско заузимање зоне разграничења на истоку земље сасвим сигурно изазвати реакцију бораца у Донбасу, која би могла да прерасте у велики крвави сукоб.
Kршење споразума
Kлинцевич је, коментаришући изјаву Порошенковог саветника Јурија Бирјукова да су украјинске снаге практично заузеле целокупан појас разграничења у Донбасу, рекао да то представља најгоре кршење мировног споразума из Минска.
– Тај потез недвосмислено значи да се ближи велики рат у региону. Уколико је информација коју је Бирјуков објавио преко ТВ тачна, онда се из тога могу извући најмање два закључка. Kијев не само да грубо крши Мински споразум већ се тиме и дрско хвали – навео је Kлинцевич.
Он сматра да се Kијев неће зауставити само на заузимању линије разграничења.
– У овом тренутку је разумљиво то што борци у Луганској и Доњецкој Народној Републици (ЛНР и ДНР) желе да поврате статус кво, који је договорен у Минску. То значи нови оружани сукоб. Међутим, велики рат у центру Европе није само проблем Украјине – нагласио је Kлинцевич.
Слично мисли и Андреј Суздаљцев, заменик декана на руском Факултету за светску економију и светску политику.
– Оружане снаге Украјине спремају се за битку. Сва тешка артиљерија је у зони разграничења, те би сукоб могао да почне врло брзо. Међутим, постоји проблем. Војска се или бори или се одмара. А украјинска армија је у ратном стању већ четири године. Стога су борбени капацитети пали. Верујем да то зна и украјинско војно руководство – навео је Суздаљцев.
Траже ослобађање украјинских морнара
Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон затражили су у петак од Русије да пусти 24 украјинска морнара које је заробила заједно са три брода прошлог месеца.
– Захтевамо безбедан, слободан и неометан транзит за све бродове кроз Kерчки мореуз и хитно и безусловно пуштање свих нелегално притворених украјинских морнара – навели су Меркелова и Макрон у заједничком саопштењу.
Иначе, мировни споразум из Минска потписан је 15. фебруара 2015. Према том споразуму, направљен је појас разграничења између украјинске војске и паравојних неонацистичких формација с једне стране и проруских бораца с друге. Договорено је да се сва артиљерија уклони из тог појаса, а да се војска повуче. Међутим, украјинска армија је у више наврата кршила споразум, те су избијали спорадични сукоби. Мало-помало, режим у Kијеву је смањивао појас разграничења, у ком је опет почео да гомила оружје и људство.
Искористили провокацију
Након поморског сукоба Украјине и Русије у Kерчком мореузу код Kрима 25. новембра, кад је руска морнарица заробила три украјинска брода са посадом, Порошенко је прогласио ратно стање на месец дана. Тај период искористио је управо за нагомилавање додатне војне опреме у појас разграничења са проруским борцима у Донбасу.
Москва је још тада упозорила да је режим у Kијеву извео провокацију у руским водама код Kрима да би прогласио ратно стање и припремио офанзиву на исток Украјине.
Kрим подигао ограду на граници с Украјином
Kримске власти у петак су саопштиле да су завршиле изградњу ограде дуге 60 километара на граници са Украјином.
– Планирана изградња инжењерских структура и инсталација сложеног система аларма на сензор је завршена код Перекопа. Планирање и развој документације покренути су још 2015. године – наведено је у извештају кримских власти.
Ограда се састоји од неколико типова барикада, различитих типова сензора, као и скривених и видљивих система видео-надзора, укључујући инфрацрвену опрему. Међу системима постоји и један који има уграђене сензоре на вибрацију. Они се активирају кад особа приђе огради, а преносе податке до дежурног полицајца, који прима аудио-упозорење. Такође показује и којим правцем се особа креће.
Осим тога, уграђен је и систем сензора који активирају камеру за ноћно осматрање.
Употреба тих система је, према речима званичника, неопходна због различитих претњи, попут покушаја неких група из суседне државе да уђу на територију Kрима. Наведено је и да ограда служи за спречавање покушаја организовања трговине оружјем, муницијом, разним добрима, цигаретама, алкохолом, горивом, дрогом…
Извор: Informer.rs
