Из Хрватске се током прве три године чланства у ЕУ, према званичним статистичким подацима, иселило 102.000 људи.
Међутим, како наводи Ал Џазира Балканс, процењује се да је тај број и двоструко већи.
Званични статистички подаци показују да се 102.000 људи иселило од како се Хрватска придружила ЕУ 2013. године и од како јој је подигнута рампа за улазак на европска тржишта рада, па све до 2016. године.
Ипак, указује Ал Џазира Балканс, многи одлазе „на црно“, не ођављујући се.
– Наводно се у те три године иселило чак 230.000 људи. Иако се подаци од извора до извора разликују, томе треба додати и незваничне бројке, у које су урачунати и исељени у последње две године, а тада се долази до бројке од преко 300.000 – наводи Ал Џазира Балканс.
Указује и да су демографи забринути због тога што већином одлазе целе младе породице.
Наводи и да је недавно истраживање загребачког Института за јавне финансије показало да се просечна старост исељеника смањила након 2013. године, са 41,5 на 33,6 година.
Ал Џазира Балканс оцењује да се размере исељавања вероватно најбоље виде у време божићних и новогодишњих празника, пре свега у Славонији, која је од свих хрватских регија засад највише претрпела последице „одлива мозгова“ и радне снаге.
С друге стране, наводи Ал Џазира Балканс, у хрватским медијима „из другог плана“ се пробија прича да је процес исељавања почео да се успорава.
У том контексту наводи се да је у наведеном истраживању Института за јавне финансије указано и на то да је интензитет емигрирања ослабио.
Ал Џазира наводи да би период интензивног исељавања могао да потраје до 2020. године, када истиче рок до којег је Аустрија, као последња преостала чланица ЕУ, одлуцила да ограничи приступ своме тржишту рада грађанима Хрватске.
– А према неким пројекцијама, Хрватска би до 2050. године могла да остане без 800.000 становника, док ће јој истовремено требати чак милион нових радника – закључује Ал Џазира Балканс.
Фото: Pixabay.com
Извор: Tanjug
