Kорисници здравственог осигурања који буду позивани на скрининг прегледе а не одазову се или не доставе оправдање за изостанак, уколико се разболе, плаћаће до 35 одсто пуне цене лечења, пише у предлогу Закона о здравственом осигурању који је стигао у Скупштину 9. јануара.
У ресорном министарству, циљ оваквог предлога није „кажњавање“ грађана, већ намера да се подигне свест о превентивним прегледима, односно скрининзима јер је и за становништво, али и за државу најбоље да се болест открије на време и спречи.
– Најмање 65 одсто издваја се из средстава обавезног здравственог осигурања за лечење болести чије је рано откривање предмет циљаног превентивног прегледа, односно скрининга уколико се осигурано лице није одазвало ни на један позив у оквиру једног циклуса позивања, нити је свој изостанак оправдало, а та болест је дијагностикована у периоду до наредног циклуса позивања, наведено је у предлогу закона. У преводу, уколико се осигураник разболи, плаћаће до 35 одсто услуге лечења.
Према евиденцији, грађани Србије нису били ажурни када је скрининг у питању, те од рака дојке, дебелог црева и грлића материце годишње оболи око 33.000 људи. Према речима лекара на позив за скрининг мамографију одазове се свака друга или чак свака трећа позвана жена старости 50 до 69 година.
Др Љубица Мрдаковић Тодоровић, народни посланик и члан Одбора за здравље и породицу, каже да су скрининг прегледи један од најбољих начина превенције. Бесплатни превентивни прегледи које је организовало Министарство здравља показали су да се велики број грађана одазвао позивима, што значи да ипак има наде да се свест људи може променити, али и навике у циљу свеопштег здравља.
– Скрининзима се испитује популација наизглед здравих људи како би се пронашли они који показују ране знаке болести или предиспозицију за настанак болести. Циљ скрининга је да се открију промене и стања, конкретно за рак, која још нису прерасла у рак, промене у предмалигној фази, када могу лако да се отклоне. Kада се развије болест, постаје теже и успех је дискутабилан и није загарантован. Зато је боље спречити него лечити, а с друге стране, превентива мање кошта него лечење – објашњава др Мрдаковић Тодоровић.
Скрининзи се могу радити за масовне незаразне болести, као и код откривања кардиоваскуларних, целеброваскуларних болести, дијабетеса и код карционома различитих органа.
Интересантно је да Холандија и Белгија у законима имају клаузулу по којој сви који се не одазивају на превентивне прегледе морају да плаћају додатни порез.
Рак грлића материце најбољи пример колико је важна превентива
Србија се по смртности од рака грлића материце налази на другом месту у Европи, док је четврта када је у питању оболевање.- Скрининг за рак грлића материце је неопходан јер за ову болест симптоми могу дуго изостати. Уколико се дође на време, излечење је стопроцентно. На скрининг треба да иду све жене од 25 до 69 година живота, јер само редовни прегледи пружају ефикасну заштиту. Kод нас људи слабо иду на превентивне прегледе, јер мисле да се осећају добро и да нема потребе за тим. Kао гинеколог сам имала прилику да се сусрећем са пацијенткињама које по 15 година нису дошле код лекара, а када их питам зашто, кажу „немам никакве симптоме“ или „осећам се добро“. Зато су важни скрининг прегледи јер некада се чини да је све у реду, а није, објашњава др Мрдаковић Тодоровић.
У Немачкој годишње од рака грлића материце оболи око 4.300 жена, али број новооболелих и број умрлих константно падају захваљујући широко превенцији.
Фото: Pixabay.com
Извор: Srbija Danas/Blic
