Неименовани чланова администрације председника су, наводно, који су изјавили да је Доналд Трамп ставио знак питања на даље чланство САД у НАТО-у и изразио жељу да се повуче из Алијансе.
Један лист је ову тему размотрио са Џозефом Ченгом, професором политикологије Градског универзитета у Хонгконгу.
Шта мислите о наводима да је Трамп много пута изражавао жељу да Америка напусти редове НАТО-а?
– Трамп је пре свега бизнисмен, па ово питање разматра из финансијске перспективе и верује да је недопустиво што су донедавно само четири чланице – Велика Британија, Пољска, Грчка и Естонија, у буџет Алијансе уплаћивале договорених два одсто свог БДП-а. Ипак, претпостављам да има и других индиција на основу којих се може рећи да више нема разлога за постојање НАТО-а. Тај блок више не служи као одбрана од непостојећег СССР-а.
Уместо тога, Алијанса се користи за вођење агресивних ратова широм света. Сматрам да су од председничког мандата Била Kлинтона САД почеле врло грубо да крше споразуме које су постигли Михаил Горбачов и Роналд Реган. То се тиче споразума о неширењу НАТО-а и даље трке у наоружању. Зато би потенцијални излаз САД из НАТО-а и могући распад Алијансе био нешто позитивно, не само за Европу већ и за цео свет.
У једном чланку врло детаљно су изложене Трампове наводне речи, изречене још прошлог лета. Зашто се ово тек сад износи у јавност?
– То је добро питање. И иако има много фактора који могу да послуже као објашњење, рекао бих да је све што се дешава део кампање за дискредитацију Трампа, јер се у медијима показује све оно што одговара демократама. То је пракса у америчкој политици још од педесетих година прошлог века.
Имајући у виду да је Трамп већ обуставио учешће САД у бројним међународним организацијама, није незамисливо да заиста може исто да учини и са чланством у НАТО-у. Да ли се слажете?
– Не сме се заборавити да је из правне перспективе излазак из неких уговора ипак био прилично неспретно обављен, на пример из иранског нуклеарног споразума. Овај потез није имао правне основе, и ситуација након америчког повлачења отворила је бројна питања за израелску спољну политику. Та три разлога којима је он објаснио своју одлуку такође немају смисла. Он говори о томе да рок дејства уговора ионако истиче 2025. године, али да је то небитан податак, јер у уговору стоји да је увек могуће поново размотрити одредбе и евентуално их променити.
По Трамповом мишљењу, споразум не обухвата иранске војне базе, али у томе нема ништа чудно, јер се тиче само нуклеарног програма Ирана. Поред тога, његова изјава да споразум не покрива развој иранских балистичких ракета такође није прикладна, јер свака суверена нација има право на самоодбрану.
Kолико је Европи важно и потребно да САД остану у Алијанси? Може ли Европа да постане независнија од САД?
– НАТО је одавно исцрпео разлоге постојања. Много показатеља иде у прилог тврдњи да Европа постаје све независнија. У пракси постоји много природнија међузависност и повезаност Русије и Европе него Европе и САД, посебно из комерцијалне и економске перспективе. На пример, санкције против Ирана ће Европу коштати десетине милијарди долара.
Још 2007. године, амерички обавештајци су јавили да Иран не прави нуклеарно оружје, а то су потврдили и припадници израелске обавештајне службе Мосад 2011. и 2012. године. Управо зато, политика увођења санкција која Европи и остатку света доноси само штету и губитке, једноставно је лоша политика. Надам се да ће Трампова спољна политика убудуће бити разумнија.
Извор: Srbija Danas/rs.sputniknews.com
