„Од Бога је, ваљда, суђено да останемо неудате и да живимо у заједничком домаћинству, нас пет сестара. Док нас здравље служи, ми ћемо да радимо и да трајемо“, кажу сестре Зарић.
Сестре Зарић из села Мртвица код Брчког, Петра, Стоја, Гоја, Аница и Живана, иако су већ загазиле у осму и девету деценију живота, никад се нису удавале и цео живот посветиле су родитељима и мукотрпном раду у заједничком домаћинству.
Живот им је налик на некадашње породичне задруге у којој се тачно зна ко шта ради на имању. Обрађују земљу, узгајају стоку и свакодневно, од јутра до вечери, обављају бројне „мушке“ послове.
Њихови покојни родитељи Јово и Спасенија имали су 13 деце. Међутим, мушка деца су рано умирала, две сестре су се удале, а пет њих, као пет босанских вирџина, остало је с родитељима.
Сада су у великом послу због сетве кукуруза. Једна сестра је поправљала оронули зид на старој породичној кући, две су припремале семе. Често возе и трактор, а комшију су позвале у помоћ да им сејачицом засеје кукуруз.
Кажу да не могу да пронађу радну снагу за неке веће послове на имању. Села су опустела, млади су отишли за бољим животом.
Сестре Зарић кажу да им је пуно срце зато што су остале с родитељима и да би поново, када би морале да бирају, одабрале овакав, скоро па монашки живот. На свом имању имају много стоке, оваца, свиња, живине, али не плаше се никаквог тежег посла. Обрађују велику површину земље, по потреби узимају земљиште и под закуп.
„Имамо деветнаест грла марве, двадесетак оваца. Узимамо земљу и у Корају под закуп. Здравље нас још добро служи. Зимус смо се плашиле грипа, али нас је заобишао. Устајемо рано, око шест сати, и радимо до девет увече, када обично вечерамо и договарамо се за сутрашњи дан. Да нам није недеље и празника, давно бисмо поцркале од рада“, каже Стоја Зарић (79).
„Од Бога је, ваљда, суђено да останемо неудате и да живимо у заједничком домаћинству, нас пет сестара. Док нас здравље служи, ми ћемо да радимо и да трајемо“, кажу сестре Зарић.
Мајка Спасенија живела је скоро до стоте године. Умрла је 2007. и недостајало јој је само четири месеца да напуни стоту. Од мајчине смрти, кажу, носе црнину, не гледају телевизијски програм, не слушају радио. Немају оне времена за такав луксуз. Отац Јово умро је у 92. години.
Извор: Ало.рс/Аваз/М. И.
