Православни верници данас прослављају Ђурђевдан, који важи за највећу пролећну славу у Србији. Kао заштитник земљорадника, ратника и владара, Свети Ђорђе је повезан са читавим хришћанским светом. Протођакон др Љуба Ранковић за „Ало!“ објашњава да је тај светац заштитник Москве, али и Британске империје, а да се за Ђурђевдан везују многи обичаји.
Свети Ђорђе је симбол светог ратника, а Срби су ратнички народ. Kолико Срби воле Ђурђевдан, најбоље описује догађaj када је кнез Милош Обреновић у Бечу разговарао са тадашњим моћницима, који су говорили о највећим богатствима своје земље. Док су они набрајали националне знаменитости, Милош је рекао да то не вреди колико ђурђевданска киша за Србе. У питању је старо веровање, по којем ће, ако на тај празника пада киша, година бити родна – наводи Ранковић.
За Ђурђевдан се по старом обичају сече дрво лешника, од чијег се прућа праве крстови, као симбол страдања и васкрсења.
Након што се посече леска и од њеног прућа направи крст, ставља се на кућу, амбар или на њиву. Будући да се Ђурђевдан прославља у читавој земљи, а да је овај обичај врло распрострањен, читава Србија постаје велики храм – закључује протођакон Љуба Ранковић.
Ритуал за богатство
Чудесну моћ има и струк кукурека убран у петак уочи Ђурђевдана. На место одакле је ишчупан обавезно треба ставити парче хлеба. Венац од тог кукурека некада се стављао овцама око врата, али се данас практикује пресовање у књигама, односно испод сваког предмета који помаже у стицању материјалног богатства.
Извор: Alo.rs
