Све сложенији и учесталији ризици, од глобалног загревања до загађења и епидемија, прете опстанку човечанства уколико се не спречи њихова ескалација, упозорили су у среду из УН-а.
У двогодишњем извештају о томе како се свет носи с катастрофама, УН упозорава да због нових ризика које нисмо предвидели прошлост више не може бити водиља за будућност. Посебно се као „нови ризици“ по људске животе и имовину наводе загађење ваздуха, болести, потреси, суше и климатске промене.
Такође упозорава на све већи потенцијал једне врсте катастрофе у изазивању или погоршавању неке друге непогоде, попут обилних киша које након шумских пожара узрокују одроне земљишта.
Све сложенији и учесталији ризици, од глобалног загревања до загађења и епидемија, прете опстанку човечанства уколико се не спречи њихова ескалација, упозорили су у среду из УН-а.У двогодишњем извештају о томе како се свет носи с катастрофама, УН упозорава да због нових ризика које нисмо предвидели прошлост више не може бити водиља за будућност. Посебно се као „нови ризици“ по људске животе и имовину наводе загађење ваздуха, болести, потреси, суше и климатске промене.
Такође упозорава на све већи потенцијал једне врсте катастрофе у изазивању или погоршавању неке друге непогоде, попут обилних киша које након шумских пожара узрокују одроне земљишта.
„Уколико наставимо живети на исти начин и наставимо се понашати једни према другима и према нашој планети као до сада, тада наш опстанак долази у питање“, рекла је Мами Мизутори, посебна представница главног саветника УН-а на састанку у Женеви посвећеном смањивању ризика од катастрофа.
Екстремне временске појаве су се у последњих 20 година удвостручиле, а према извештају, наносе тако велику економску штету да су развојни циљеви УН-а у сиромашнијим земљама готово недостижни.
У 2018. је у свету забележено 1600 катастрофа, од монсунских поплава у Индији до шумских пожара великих размјера у САД-у. Исте године је услед катастрофа расељено 17,2 милиона људи, а од 2008. године око 265 милиона.
УН сматра да је потребно уложити више финансијских средстава у спречавање катастрофа и заштити најрањивијих група људи од последица екстремних временских појава.
На смањење ризика од катастрофа уложено је од 2005. до 2017. око пет милијарди америчких долара, што је тек 3,8 посто свеукупне потрошње на хуманитарна питања, тј. мање од четири на сваких 100 потрошених долара.
Фото: Pixabay.com
Извор: Хина; Д.K.
