Kако се ближи почетак туристичке сезоне тако све више сезонских радника из Србије одлази у Хрватску и Црну Гору где месечно могу да зараде од 300 па чак и до 2.500 евра. С друге стране, због пољопривредне сезоне велики број сезонаца би могао да се запути у Немачку, али и далеку Португалију.
То су трендови које је уочила Национална служба за запошљавање која посредује у легалном запошљавању српских радника у иностранству. Kада је реч о сезонским пословима, српским држављанима је и даље најпривлачнији регион.
Дефицит у Хрватској
– Након спроведених поступака посредовања у запошљавању на захтев страних послодаваца, 19 држављана Србије пронашло је посао на помоћним пословима у туризму сезонског карактера у Републици Хрватској, 15 лица је засновало радни однос у Словенији на пословима помоћних радника, поштоноша и возача. Највише понуда страних послодаваца у претходном периоду када је реч о сезонским пословима било је у туризму и угоститељству у Хрватској и Црној Гори. Понуђене плате за туризам и угоститељство се крећу од 300 до 600 евра на месечном нивоу, послодавац сноси трошкове смештаја и исхране – истичу у Националној служби за запошљавање.
300 до 400 евра имају собарице и хигијеничарке у региону, плус смештај
600 до 2.500 евра је плата за куваре и они су уједно најплаћенији
15 радника из Србије отишло је преко НЗС у Словенију на рад
Без обзира на то што је још пре три и по године у Црној Гори ступио на снагу Закон о странцима који је према тадашњим најавама претио да смањи број страних сезонаца, понуда за сезонске послове из ове земље не мањка. А нема ни великих правних препрека сезонском запошљавању странаца.
– Дозвола за рад се лако добија. Потребна је само потврда о некажњавању, остало се вади без проблема и дозвола се чека максимално 15 до 20 дана – кажу у у једној од будванских агенција.
Kувари на цени
Зато се сваке године спомиње број од чак 40.000 сезонских који долазе у Црну Гору из Србије, БиХ и Македоније. Традиционално је на Црногорском приморју највећа потражња за радницима у туризму и угоститељству. А месечна зарада може бити и те како добра.
– Највише се траже кувари, помоћни кувари, помоћни радници у кухињи, конобари и помоћни конобари, шанкери, бармени, собарице, хигијеничари и рецепционери. Најбоље су плаћени кувари – од 600 до 2.500 евра месечно, а најмање собарице и хигијеничарке – од 300 до 400 евра месечно – подвлаче у агенцији, и додају да уз све послове иду и плаћени стан, односно смештај и храна.
Најважнији савети за сигуран посао у иностранству
пасош као лични документ нема потребе никоме да дајете
ако прихватате посао преко агенције за запошљавање, проверите да ли је лиценцирана за тај посао
не треба да дајете новац агенцији за посредовање приликом прихватања посла у иностранству, већ то чини послодавац
најбоље би било да будете у комуникацији директно са послодавцем и да се што боље информишете о свим условима рада
тражите уговор о раду и урадите правну анализу преко организација које се тиме баве јер се дешава да уговори буду двојезични и самим тим двосмислени
уколико прихватате послове од индивидуалних посредника (физичких лица), морате бити свесни да је то рад на црно и самим тим у иностранству можете бити кажњени за овакав вид рада
корисно је да имате контакте амбасада наше земље у земљама у којима одлазите да радите, као и контакте невладиних организација које могу пружити помоћ и подршку уколико дође до експлоатације
бесплатно и анонимно можете проверити сваку пословну понуду преко АСТРА СОС телефона 011/785-00-00
Kада је реч о даљем иностранству, занимљиво је да су сезонци преко Националне службе за запошљавање одлазили и у Португалију.
– Прошле године смо имали четворо српских држављана који су се запослили на сезонским пословима у пољопривреди у Португалији. Ради се о берачима малина – откривају у НСЗ-у.
Опрезно
Занимљиво да је Немачка све више трага за пољопривредним сезонцима из Србије.
– Немачка је заинтересовања за запошљавање наших држављана на сезонским пословима у пољопривреди, али још увек нису створени услови да би преко НСЗ-а дошло до оваке врсте радног ангажовања наших држављана – подвлаче у НСЗ-у.
Искуства српских радника на тромесечном раду у Словачкој где су и на послу и у смештају третирани готово као робови позивају на опрез сваког сезонца пре него што оде у иностранство.
– Наши држављани свакако када се определе за одлазак на рад у иностранство треба да воде рачуна да пре одласка закључе уговор о раду са свим битним елементима радног ангажовања у иностранству као што су зарада, трошкови, пенали, казнене одредбе, радне дозволе, визе, смештај, исхрана, путни трошкови… Такође, уговори које закључују треба да буду двојезични или на језику који разумеју, као и да буду потписани – закључени са непосредним послодавцем или његовим овлашћеним представником – упозоравају у НСЗ-у.
Фото: Pixabay.com
Извор: Блиц.рс
