Слободан Милошевић и Фрањо Туђман заједно су планирали стварање „велике Србије“ и „велике Хрватске“, а на рачун муслимана у БиХ, тврдио је амерички председник Бил Kлинтон у разговорима са највишим немачким званичницима Хелмутом Kолом и Герхардом Шредером деведесетих година.
Страх Американаца и Немаца због Туђмановог и Милошевићевог односа види се и у депеши из 1999, у јеку НАТО бомбардовања, а тичу се тајних разговора Била Kлинтона и канцелара Kола 1995. године, односно Шредера 1999.
Kлинтонова аргументација о Туђману као Милошевићевом савезнику на почетку ратних сукоба у БиХ има упориште у низу америчких дипломатских депеша, попут депеше из 1992. из које се види да америчке дипломате у разговорима са Туђманом упозоравају хрватског председника да се не поиграва идејом поделе БиХ са Милошевићем јер ће тиме наштетити Хрватској.
У једној другој белешци Хелмут Kол поручује Kлинтону да је забринут због могућности да „Туђман и Милошевић склопе тајни споразум испод стола на штету треће стране“.
– Тад бисмо имали „велику Србију“ и „велику Хрватску“. То и даље остаје опасност – каже Kол Kлинтону у фебруару 1995.
Јак притисак
– Спреман сам да свом снагом извршим притисак на Туђмана – додаје Kол.
Kлинтон је на те Kолове речи узвратио:
– САД желе да ојачају муслиманско-хрватску федерацију, не желимо да се Туђман и Милошевић договарају свима иза леђа. Ја ћу то спречити!
Страх Американаца и Немаца због Туђмановог и Милошевићевог односа види се и у депеши из 1999, у јеку НАТО бомбардовања, где се наводи да је први хрватски председник био врло близу тога да га Хаг оптужи за ратне злочине.
– У ратним данима Босне, након што је Туђман видео да Милошевић дословно пролази некажњен убиства, одлучио је да ин може да ради исто. Био је то неприродан савез. Требале су нам око две године да окренемо Туђмана од савезништва са Милошевићем према савезништву са Бошњацима. То нам је наравно користило. Армија БиХ је ојачала борећи се с Хрватима, освојили су територију и потом смо ми са НАТО-ом бомбардовали. Стога, како год било, имамо одређени број проблема са Хрватском, али мислим да можемо да смислимо начин да то функционише – закључује Kлинтон.
Некадашњи председник Савезне владе СРЈ Момир Булатовић каже да је реч о геополитичким играма.
– Та идеја Туђмана и Милошевића није озваничена ни ан једној међународној конференцији, тако да је тешко говорити шта су њихови интерни разговори. Ове депеше показују тек геополитичке интересе Американаца и Немаца, а подсетићу вас да је Американцима било у интересу да буде рата. Милошевић је разумео потребу за стварањем независне хрватске државе, али је имао проблем са положајем Срба у свему томе – објашњава Булатовић.
Kо ће опстати?
Према речима адвоката Томе Филе, Туђман се плашио Милошевића, то је била суштина њиховог односа.
– Знам за причу да је постојала нека салвета где су Туђман и Милошевић нешто вукли линије, па делили Македонију, Босну, па делили, ово и оно, али знам да је Милошевић рекао да је све то било неозбиљно. Дефинитивно је Милошевић мислио да може да опстане само Србија, а Туђман га се плашио – истиче Фила.
Извор: srbijadanas.com
