Рената Дван, директорка Института за истраживање разоружања УН (УНИДИР), изашла је у јавност са саопштењем.
Опасност од избијања нуклеарног сукоба данас је највиша од Другог светског рата и тим „хитним“ питањем свет мора озбиљније да се позабави, упозоравају стручњаци за безбедност УН, при чему се имплицитно мисли и на простор Балкана.
Рената Дван, директорка Института за истраживање разоружања УН (УНИДИР), рекла је да све државе са нуклеарним оружјем имају програме нуклеарне модернизације. Ситуација са контролом оружја мења се, делимично и због стратешког утркивања између Кине и Сједињених Држава, рекла је.
„Традиционални договори о контроли наоружања урушавају се јер се јављају нови типови ратова, расте број оружаних група и приватних снага те због нових технологија које бришу границу између напада и обране“, рекла је Дванова.
Како су разговори о разоружању у застоју већ две деценије, 122 државе потписале су споразум о забрани нуклеарног оружја, делимично због фрустрације, а делимично због препознавања опасности, истиче Дван.
„Време је да признамо, а медији су пропустили да ставе у жижу то питање, да је опасност од нуклеарног рата сада посебно висока, а опасности од коришћења нуклеарног оружја, због неких од фактора које сам навела, највеће су досад од Другог светског рата“, истакнула је.
Споразум о забрани нуклеарног оружја подржала је Међународна кампања за укидање нуклеарног оружја (ИЦАН), добитница Нобелове награде за мир 2017. Споразум је до сада ратифицирало 23 од укупно 50 држава потребних да би ступио на снагу. Но споразуму се оштро противе САД, Русија и друге које поседују нуклеарно оружје.
Куба је такође ратификовала споразум 2018, 56 година од ракетне кризе у којој је свет био најближе нуклеарном рату. Свет је тих 13 дана током хладног рата стрепо од нуклеарног сукоба између Москве и Вашингтона. Свет не би смео да занемари опасност од нуклеарног оружја, сматра Дван и оцењује да је то хитно питање којим се Савет безбедности УН не бави довољно.
Фото: Pixabay.com
Извор: Ало.рс/Еуронеwс/М.И.
