Из Брисела у Београд дипломатским путем стигла порука да је ЕУ спрема на разграничење, али само тако да се ‘граница’ са врха Копаоника помери у подножје ове планине.
Европски званичници упутили су властима у Београду поруку да је ЕУ спремна да се косовска криза реши разграничењем, али само тако да се ‘граница’ са пола Копаоника помери у подножје ове планине!
Како се сазнаје, ова ‘непристојна понуда ЕУ’ стигла је у Београд пре десетак дана дипломатским каналима. Европљани су поручили да су спремни да прихвате договор Срба и Албанаца о разграничењу, али једино под условом да се то односи само на административну линију на Копаонику, док о северу покрајине и жељи Шиптара да Косову припоје и такозвану ‘прешевску долину’ неће да причају.
Пробни балон
Западни лидери, тврде наши одлично обавештени извори, у поруци су истакли да су спремни да Србији ‘дају цео Копаоник’ како би се криза с Албанцима коначно решила.
– Од 1999. године Србија не контролише цео Копаоник. На око 300 метара од Панчићевог врха патролирају војници КФОР… Европска унија сада неформално нуди Београду да се та ‘граница’ коригује и да Србији припадне цео Копаоник. Тиме би се, како су они замислили, ставила тачка на преговоре у Бриселу. У њиховој ‘понуди’ се уопште не спомиње север Косова или жеља Албанаца да лажној држави припоје и такозвану ‘прешевску долину’… – објашњава извор.
Нико јуче званично није желео да коментарише ова сазнања. На другој страни, Милисав Паић, председник Српског спољнополитичког круга, каже да је очигледно да је у ЕУ завладала нервоза због застоја дијалога и локалних избора на северу Косова.
– У ситуацији кад Берлин упорно понавља да не пристаје на промену ‘граница’ Косова, нуди се ‘концесија’ над Копаоником, чиме би се Србији дало ‘нешто мало за све’. У питању је, у ствари, један од низа пробних балона. Модалитети ЕУ и САД су различити, али је циљ истоветан, а то је српско признање тзв. Косова и његов пријем у УН и НАТО – подвлачи Паић.
Нереалан предлог
Историчар и аналитичар Немања Старовић оцењује да било које одрживо решење за проблем Косова мора на целовит начин да третира сва отворена питања, од територије, преко права Срба на Косову, до статуса наше верске и културне баштине.
– Разграничење, као један од кључних принципа сваког евентуалног споразума Београда и Приштине, морало би подразумевати реалистична решења, заснована на фактичком стању и постулатима правичности. У том смислу, померање административне линије у рејону Копаоника, које не би подразумевало пуну интеграцију севера Косова и делова Косовског Поморавља у државно-правни систем Србије, не може представљати одрживо решење. Не видим како би Београд могао да прихвати тако нешто – закључује Старовић.
Извор: Информер/ Н.М.
