Епархија Рашко-призренска изразила је забринутост због писања приштинских медија да ће археолошки институт Косова, у сарадњи са немачком амбасадом у Приштини, почети радове на конзервацији древне српске средњовековне катедралне Цркве Светог Николе
Албанци у Приштини су брутално кренули у отимање српске имовине, протеривањем српског становништва, али и покрштавањем светиња СПЦ и проглашавањем, за веровали или не културно богаство људи католичке вероисповести.
Прво је амбасадорка тзв. државе Косово у Сједињеним Америчким Државама, Влора Читаку најновијом објавом на Твитеру изазвала и гнев грађана, који су на друштвеним мрежама реаговали на њене изјаве.
This is not #GameOfThrones set, this is #Kosovo #KosovoIsBeautiful pic.twitter.com/OTPcZwoPkT
— Vlora Çitaku (@vloracitaku) June 5, 2019
Наиме, Влора је на Твитеру објавила фотографију тврђаве Ново Брдо, а уз то написала: „Ово није Игра престола, ово је Косово. Косово је прелепо.“
Затим је премијер тзв. Републике Косово Рамуш Харадинај амбасадору Немачке у Приштини исту тврђаву коју је поменула Читаку, тачније остатке православне Цркве Светог Николе у Новом Брду представио као католичку.
Намера Приштине и Албанаца је да ово место претворе у тробродну базилику што је велики фалсификат, пре свега историјски, али и јасна порука Србима да се све што је српско затире.
Епархија Рашко-призренска изразила је забринутост због писања приштинских медија да ће археолошки институт Косова, у сарадњи са немачком амбасадом у Приштини, почети радове на конзервацији древне српске средњовековне катедралне Цркве Светог Николе.
This is not #GameOfThrones set, this is #SerbianprovinceofKosovoandMetohija #KosovoIsBeautiful and this fortress was built 1285. by Serbian King Stefan Uros || Milutin of Serbia. #KosovoIsSerbia #stopstealinghistory!!! pic.twitter.com/kknOrXpINh
— Батинаизраја🇷🇸 ꒌ (@SaraCarica15) June 6, 2019
Ту цркву, како упозорава Епархија, приштински медији погрешно називају „катедралом у Артани, бившем Новом Брду“.
Када пишу о планираном пројекту конзервације Храма Светог Николе, саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, у непосредној близини тврђаве Ново Брдо, косовски медији, противно закону о званичним језицима и називима општина, говоре о „катедрали у Артани, бившем Новом Брду“, игноришући званично име општине, наводи се у саопштењу.
Епархија Рашко-призренска напомиње да се Храм Светог Николе налази у једној од четрдесетак специјалних заштићених зона, које по косовским законима подлежу посебној процедури, која не зависи само од институција у Приштини, већ и од става Српске православне цркве.
Осим тога, тај стари верски објекат је на сајту приштинског министарства културе нетачно представљен као римокатоличка црква, без икаквог помињања аутентичне историје храма и досадашњих резултата археолошких истраживања, што је жалостан показатељ тенденције мењања историјских чињеница на овим просторима.
Тим поводом је, како се додаје, Епархија већ контактирала немачку амбасаду, а такође ће у даљој процедури ургентно бити ангажована и Комисија за заштићене зоне, чији је члан Епархија Рашко-призренска.
Веома је важно у сарадњи са ОЕБС-ом и канцеларијом ЕУ утврдити тачно све чињенице и пројекат конзервације рушевина храма вратити у оквире закона. У противном сваки даљи радови на тој локацији били би незаконити, упозорава Епархија.
Црква Светог Николе истраживана је још педесетих и шездесетих година прошлог века и ту су пронађени бројни натписи и елементи камене пластике који јасно указују на порекло храма и његов стил.
У оквирима храма пронађени су и бројни гробови, који су у међувремену отварани и кости одношене у Приштину без икаквог обавештавања СПЦ. Одлучан став Епархије јесте да се било какви конзерваторски радови, као и презентација те баштине, може радити једино узимајући у обзир досадашње археолошке радове и у пуној сарадњи са еминентним српским експертима које ће ангажовати Епархија Рашко-призренска.
Апсолутно је неприхватљива и контрапродуктивна било каква политизација питања културне баштине, а поготово једнострано мењање историјских чињеница, истиче се у саопштењу.
Тај је храм, како се подсећа у саопштењу, подигнут средином 14. века и био је дограђен у време деспота Стефана Лазаревиц́а и после 1455. године.
По свему судећи, касније је под османском влашћу претворен у џамију, да би објекат после био срушен у земљотресу и остао у рушевинама до данашњих времена, као и остаци града који је убрзо запустео.
Као и велике немањићке задужбине (13. и 14. века) Сопоћани, Ариље, Високи Дечани, новобрдска Црква Светог Николе грађена је у романичком стилу базилике и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено место.
Недалеко од тог храма налазе се остаци градске римокатоличке цркве тзв. Сашке цркве, која је добила назив по рударима Саксонцима (Сасима), који су поред дубровачких трговаца и домаћег српског становништва чинили део богатог и разноликог културног и верског мозаика средњовековног Новог Брда, као једног од најзначајнијих градова средњовековне Србије.
Извор: Ало.рс
