У емисији „Ћирилица“ водитеља и аутора Миломира Марића говорило се о најважнијим стварима, Косову, Црној Гори, СПЦ, а учесници су били проф. др Слободан Рељић, пеоф. др Срђан Трифковић, проф. др Милош Ковић.
У једној хипотетичкој ситуацији у којој би Албанци на Косову водили туристе да им показују знаменитости и светиње на Косову, шта би рекли, да су то српске светиње, које су Срби саградили и подигли или да су они заслучни за њих?
Паралела са овом ситуацијом је она у којој се нашао историчар Милош Ковић који је током једног обиласка Мале Азије и Ефеса схватио да водич избегава да спомене грчке уметнике и грчку културу чија је вечина споменика насталих на том поднебљу.
Међутим са тим поређењем се није сложио др Рељић који сматра да се Ефес не може у том смислу поредити са Косовом:
– Ово је проблем идентитета. Мислим да не можемо поредити Ефес са Косовом још увек јер ми имамо резолуцију 1244 а ови су се 24. године иселили одатле, то није исто питање. Али то јесте проблем. Ми као народ, наш идентитет је пун. Имамо тај косовски мит, имамо ту представу о себи.- рекао је господин Рељић и додао:
– Ми смо окружени народима који имају кризу идентитета. Идентитет Црне Горе, овакав какав је, монтенегријскли он се гради мало код комуниста, то јесте било важно да их одвоје у Републику али није било да сваки дан ваљаш и они су долазили сви у Београд. Кад си направио државу мораш да објасниш чему служи то, какве то има везе, ко сте ви. И сад може све да се узима, шта год се појави на вашој територији ви можете то да проглашавате саки дан на својој телевизији како хоћете.
– Важно је схватити да већ најмање пет деценија, можемо рећи од краја другог светског рата је пракса својатања туђег културног добра и наслеђа постала редовна појава у срцу Европе када смо видели како су прво и пре свега Пољаци преузели немачку културну баштину из великих територија које су припадале Немачкој пре Другог светског рата због тога што су Совјеети узели све до Буга, померили су Пољску двеста километара ка западу до Одра и Нисе.- рекао је професор нагласивши да историјско искуство протеклог века указује на принцип који важи за културно наслеђе- Чија власт, његови и споменици- а који се може преписати из времена верских ратова католика и протестаната када је тај принцип и прихвачен- Чија власт, његова и вера.
– Проблем јесу ова идентитецка питања. Докле ће то бити оно што јесте, докле ће то бити заиста српско па до мере до које се ми будемо борили. До тог тренутка ће то бити српско. Оног тренутка када ми прихватимо да то уђе у ово Медиевал монументс ин Косово и да се преведе у те координате, типа византијско наслеђе, направио овај или онај, без икакве везе са нашом државом у средњем веку, онда ће то просто постати, не средњевековни манастир на Косову, него косовска духовна баштина и онда ће се то изједначавати са неким артефактима албанске културе- рекао је Дејан Вук Станковић рекавши да се на ове културне артефакте не обраћа довољно пажња, ова идентитетска питања у савременој политици су стављена у трећи план.
– Црна Гора је крајње занимљива за проучавање. Сада имате део српског народа, некадашњу српску Спарту ко је укалкулисао да се историја окренула против нас Срба и да смо сада на порешној страни историје и сад они беже од нас. Али за двадесет, тридесет, четрдесет, педесет година, слутим да ће део тих људи, тих добрих људи, који само желе да живе свој живот као сав нормалан свет. Највећи проблем је у тим добрим људима који су прихватили лаж. Када Србија ојача економски, војно, они ће рећи „Јао извините!“ Можда тих тринаест, петнаест одсто, можда Цетиње, они ће можда остати тврдокорни. Црногорски идентитет је флуидан. То су ти флуидни идентитети- црногорски, македонски, албански. То су те ствари које су флуидне, они су као сунцокрети који се окрећу према сунцу моћи. – рекао је Милош Ковић.
Извор: Еспресо.рс
