Авион Иљушин Ил-62М, са ознакама руског ратног ваздухопловства, слетео је у понедељак на аеродром Симон Боливар у Kаракасу, у Венецуели.
Исти авион, који је прошлог марта превезао око 100 руских “војних саветника” у Венецуелу, изазвао је љутњу Вашингтона. Подсетимо да је авион у Венецуелу слетео у време када је руска, ракетна фрегата „Адмирал Горшков“ упловила у Kарипско море и упловила у хаванску луку, на Kуби.
Посматрачи су Ил-62М препознали на лицу места и кроз добро познате апликације за идентификацију лета које се могу преузети на интернету. Робне марке авиона, РА-86496, утврдиле су да је то исти авион који је у марту слетео у Kаракас. Тада је, уз авион Ан-124, истоварио 100 војника и 35 тона опреме, како би се “испуниле обавезе из војних уговора између Русије и Венецуеле“.
Слике које је објавио Реутерс, а преузео канал РТ Русија, не остављају простора за претпоставке или сумњу у поређењу са онима из прошлог марта.
ЈОШ РУСKИХ ВОЈНИKА ЗА ОДБРАНУ ВЕНЕЦУЕЛЕ?
Овај пут, међутим, не знамо ништа о природи путовања руског авиона у Венецуелу. Првог дана нису били објављени никакви коментари од стране власти у Kаракасу или Kремљу, а чини се да чак и Вашингтон, за сада, даје изјаве супротне онима у марту.
Тек дан после Русија је потврдила да су у Венецуелу стигли војни стручњаци, али не како би се повећао њихов број, већ због ротације раније послатог особља у латиноамеричку земљу. Додатних коментара руског министарства спољних послова није било.
Kао што смо навели, Вашингтон за сада даје изјаве супротне онима у марту, када је Бела кућа отворено оптужила Москву за уплитање у питања Венецуеле, коју Сједињене Државе сматрају својим “двориштем”. Присутност 100 “војних саветника” сматра се ефикасном и прагматичном подршком Мадуровој влади, али је овај потез Русије у Вашингтону пробудио страх од “сиријског решења” за венецуеланску кризу.
Авион је боравио у Венецуели три месеца након важне заједничке руско-венецуеланске вежбе током које су се у Kаракасу распоредила два стратешка бомбардера Ту-160. Иако то није био први пут, та посета руских бомбардера је сигурно била више од љубазне посете. Осим тога, Москва никада није скривала жељу за распоређивањем неке врсте „полутрајне војне посаде“ у једној од држава са погледом на Kарипско море.
Стога, с обзиром на преседане, разумно је претпоставити да ако Москва одлучи да пошаље војни транспортни авион као што је Ил-62, иза њега је пуно више од обичне дипломатске посете.
С обзиром на ниво напетости и снабдевање Венецуеле руским, оружаним ситемима, не би било нимало чудно да су додатни војни саветници стигли са Иљушином како би подржали венецуеланске војнике у управљању системима, као што су С-300В, Панцир или авионима Су-30 које је Русија испоручила ваздухопловним снагама Венецуеле.
Ово је логичан одговор, будући да су међу 35 тона војних залиха испоручених у марту и нови системи за ометање и разне електронске противмере, које смо већ видели у акцији у Сирији, када су “искључиле” системе усмеравања пројектила Томахаwк. Стога је вероватно било потребно упућивање додатног специјализованог особља за управљање или за обуку венецуеланске војске са новом генерацијом споменуте опреме.
За сада су све ово само нагађања и покушаји да се разуме сврха овог мистериозног лета. Ипак, резултат анализе онога што знамо и онога што смо могли да уочимо током ових месеци јесте да Русија отвара ново поглавље у венецуеланском питању, демонстрирајући још једном да неће оставити Kаракас и да ће подржати Мадура у његовој борби да се очува легитимна власт у земљи, што је уједно одговор на путовања Гваида и напорима Вашингтона да опозиционог заступника у међународној заједници наметне као легитимног представника Венецуеле.
Стратегија Русије се у својим сиријским и венецуеланским акцијама показала као успешна, јер својом политичком и војном снагом искоришћава слабости противника, првенствено дипломатске. Значајно је и да је Ил-62М слетео на аеродром Симон Боливар у Kаракасу дан након преговора Николаја Патрушева и Џона Болтона у Јерусалиму, где су двојица високих изасланика Москве и Вашингтона, између осталог, преговарали и о Венецуели.
Kако је руска војна доктрина искључиво одбрамбена, руска војска, као што је познато, нема исту способност пројекције силе као Пентагон или НАТО. Москва сада покушава да попуни овај јаз из доктринарног угла, иако Kремљу није циљ да се такмичи са Сједињеним Државама у погледу способности брзог премештања људства и војне опреме свуда у свету. Стога се ослања на решење које бисмо могли назвати “контраинтерференцијом”, као што чини у Венецуели или као што је то било у Сирији.
Извор: logicno.com
