Певач Бојан Томовић јавно је проговорио о болести са којом се бори, а сада се огласио на друштвеним мрежама врло бизарном поруком.
Наиме, он је описао тренутак који му је променио живот, али и објавио свој датум срти.
Његову исповест преносимо у целости:
„Бојан Томовиц 25.11.1982 – 10.12.2005
„Сад ће још мало 14 година од моје смрти. Ко би реко, како време брзо пролази. Сећам се као да је јуче било, тога дана били смо под Острогом, Слава му и милост и кренули на мој наступ у Бијело Поље. Возио је менаџер, на месту сувозача мој клавијатуриста, а назад моја тадашња жена и ја. Снег је падао, мрак, клизаво у кањон Морачи, магла и на улазу у Мојковац од стране Колашина, на мосту преко реке Таре почели смо да се окрећемо по ономе леду. Сећам се вриска моје тадашње супруге и – прекид филма. Све остало након тога је и за мене мистерија, шта се издешавало након тога и да л’ се уопште издешавало, ал’ боље да није“, почео је своју исповест Томовић и наставио како му је жао што је преживео јер не би доживео после тога све тужне ствари у животу.
„Искрено се надам да те ноћи нисам преживио, јер би онда избегао ову моју одвратну болест, смрт мога Таја, одласке многих драгих људи, развод брака, патњу за нерођеним дететом, оптужбе да сам најближима на терету, да сам им упропастио живот, да ме се стиде због биполара, оптужбе да сам националиста, издајник, претње убиством, борбу са јебеним пороцима, самоповређивања, покушаје самоубиства, тако да је врло могуће да вам ја ово сада пишем из пакла, јер рај сигурно нисам заслужио…“, наставио је певач, и додао да је 2005. његова најбоља година и да се пре те године и после не жели ничега сећати.
„Па да, супер је што може да се избрише прошлост и створи нека друга, лепша, али то можемо само ми привилеговани, са неком од дијагноза. Желим да памтим само ту 2005. када су сви моји близњи око мене били живи, здрави, срећни и поносили се са мном бар ту једну годину. Ово вам пише 23 годишњи Бојан који не жели да се филм након те кобне ноћи настави… Мада, кажу да Бог пре времена узима само најбоље, е мене онда сигурно није узео, тако да ће бити да сам можда, ипак жив и имам 37 година, а какав сам баксуз, доживећу и 137, сам у неком старачком дому питајући се зашто баш ја. Јер све је релативно, ништа није како изгледа, све је као што није и све је једна велика мистерија… П. С. Ово кад сам испричао психијатру појачао ми терапију“, завршио је Бојан Томовић.
Извор: Ало.рс
