Све је почело у фебруару када је Милицин супруг Драган, који је од ње старији 39 година, анонимно пријављен за насиље у породици.
Одахнула сам и обрадовала се рођењу сина, тек када смо у уторак заједно примљени на Дечју клинику у Тиршовој. Претходних дана, од његовог рођења, 30. јула, у Клиничком центру у Крагујевцу, прошла сам кроз пакао. Због понашања једне раднице Центра за социјални рад у Горњем Милановцу и лекарке у КЦ Крагујевац, сумњала сам да ми је дете „типовано“ за отмицу.
Ово је јуче за „Новости“ испричала Милица Пендић (25) из Врнчана код Горњег Милановца, која је са бебом и даље у Тиршовој. Њеном сину предстоји мања хируршка интервенција, али, како каже, верује да је сада у сигурним рукама и да разлога за стрепњу и страх више нема.
– Све је почело у фебруару када је мој супруг Драган, који је од мене старији 39 година, анонимно пријављен за насиље у породици – прича Милица.
– То смо негирали у изјавама које смо тим поводом дали надлежнима, али је радница Центра у Милановцу наставила да контактира са мном. Када је сазнала да сам у другом стању, од трећег месеца трудноће, захтевала је да јој доносим извештаје после сваке контроле и гинеколошког прегледа. То сам и чинила, не знајући да је то потпуно незаконито и да она за то нема никакво званично, службено решење.
Када је дошло време за порођај, због кардиоваскуларних проблема које Милица има, лекари у Горњем Милановцу и Чачку одбили су да је породе. Царским резом, породила се у Клиничком центру у Крагујевцу. После порођаја је, тврди, започела њена агонија.
– Када сам се пробудила и затражила да видим сина, докторка ми је рекла да је у инкубатору, на кисеонику, и да мора да остане на неонатологији. Тврдила је и да немам права да га видим, јер јој је радница Центра за социјални рад из Горњег Милановца дала усмени налог да не могу да видим дете, нити да га изнесем из болнице – прича Милица.
Ни наредних пет дана, колико сам била у болници, нико од особља није ми дозволио да видим дете, а сви су се позивали на тај усмени налог социјалне раднице из Милановца. Петог дана отпуштена сам из болнице не видевши сина.
Очајна Милица је, како каже, са супругом одлучила да се у недељу 4. августа за помоћ и хитну реакцију обрати Радиши Павловићу, члану владине комисије за испитивање сумњи на нестанак деце у Србији. Већ сутрадан је уследио састанак Пендића и Павловића са директором и радницом Центра за социјални рад у Горњем Милановцу, која је претходних месеци контактирала са Милицом и од ње тражила медицинску документацију о трудноћи.
– На састанку сам директору рекао да је, уколико не постоји решење о поступању или о томе да је Милица лишена права на родитељство, њихова радница вршила незаконито туторство и надзор над Милицом Пендић – каже Павловић.
– Такво решење, наравно, није постојало. Директор је зато одмах упутио званичан допис КЦ Крагујевац да Милица није лишена родитељског права. Тек после тог састанка Милица је отишла у Крагујевац и први пут видела сина. Због свега што се дешавало имамо разлога да верујемо да је дете „типовано“ за усвајање у иностранству.
На то, како тврди Павловић, наводи најпре понашање раднице Центра у Милановцу и лекарке у Крагујевцу, потом и тврдње да је дете болесније него што јесте.
– У Тиршовој смо сазнали да је дете непотребно било у инкубатору и на кисеонику и да је одмах требало да буде упућено у ову установу – тврди Павловић.
– Нажалост, наша деца са обољењима лако могу да буду усвојена у иностранству, па то отвара могућност за различите високопрофитне закулисне радње, што је, како верујемо, био покушај у случају Пендића.
Извор: Ало/ Новости
