Шејх Абас који већ 26 година купа мртваце, прича оно што се њему током свих ових година десило: “Пред сам почетак рада, назваше ме са аеродрома и рекоше ми да је у авиону умро један млад човек. Одмах смо стигли тамо, па га ставили у аутомобил и довезли у мртвачницу. Окупали смо га и замотали, да би га спемили за сахрану. Пред полазак ка џамији, јавише ми да му долази његов отац и брат да га виде, јер је умро у авиону сам.
Пред мртвачницу је дошао стари отац ослањајући се на штап, као и брат од умрлог. Отац је тражио да види свога сина последњи пут. Кад сам му открио лице, одмах је пао на њега, видело се да га је његова изненадна смрт тешко погодила. Док га је његов отац љубио по образима, из десног ока умрлог су потекле сузе. Али, он не може да плаче, помислих да није остало мало воде док сам га купао, па сам марамицом му добро обрисао око, али, опет је суза потекла – причао је Шејх.
– Кад смо стигли у Меку, отац је опет тражио да га види, ја сам му открио лице и опет је из његовог десног ока потекла суза… сви су то видели. Тај дан му је клањана џеназа у Харему а било је око 2 милиона људи. Која част… – сећао се Шејх.
И после сахране, Шејх Абас, радник из мртвачнице се одлучио да сазна све о покојном младићу.
– Након неког времена, одлучио сам да посетим ту породицу и да их обиђем у жалости. Мене је занимао његов живот. Питао сам његовог брата о њему. Он ми рече да је био попут и осталих, намаз, пост, учење Курана, али је највише од свих посебну пажњу посвећивао родитељима који су стари и изнемогли – причао је Абас.
Сећао се приче покојниковог брата: “Наш отац од кад је ослабио на ногама, никада није на њима отишао до WЦ-а, него би га он узео у наручје и односио тамо, па га чекао. Њега и мајку је хранио својом руком, уз њих је био дан и ноћ, ако би они уздахнули, он би био поред њих… Мислим да су оне сузе, туга што се раставља од родитеља”, тумачио је он.
Извор: Ало
