Уколико би у Босни и Херцеговини био усвојен Годишњи национални програм за НАТО, који је мимо правила стигао у Председништво БиХ, то би могло да буде опасно, јер би НАТО тако могао да ’прескочи‘ процедуре, као што је то било у Македонији и Црној Гори“, упозорава експерт Предраг Ћеранић.
Милорад Додик, члан Председништва БиХ, одбио је иницијативу међународне заједнице да се одржи састанак саветника кабинета чланова Председништва БиХ о приближавању ставова о редуцираном Годишњем националном програму за НАТО (АНП).
Додик је на тај начин одговорио на наводе председника Странке демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића о томе да медијатори из међународне заједнице тренутно раде на приближавању ставова по том питању.
Документ на 65 страна о Годишњем националном плану за НАТО (АНП) стигао је у кабинет Милорада Додика, али је он рекао да за њега неће гласати српски представници на редовној седници Председништва БиХ, коју је Жељко Комшић заказао за 20. август .
Стручњак за безбедност Предраг Ћеранић каже да постоји више разлога због чега је Додик заузео такав став.
Шта шкрипи у АНП-у
У Годишњем националном плану који представља први корак ка интеграцији државе у НАТО, према речима нашег саговорника, постоје три тачке које се тичу директног преноса надлежности са Републике Српске на БиХ.
„Из области безбедности тражи се својеврсна реформа полиције, односно јачање Дирекције за координацију полицијских тела. Дакле, она би требало да има много веће ингеренције, а на штету ентитетских полицијских снага. Други проблем је укидање Цивилне заштите РС и стварање јединствене организације на нивоу БиХ. И трећи проблем је што је предвиђено да се укину постојећи закони о тортури над жртвама у протеклом рату, који постоје на ентитетском ниову, односно да се донесе један закон који би све то третирао на нивоу БиХ“, објашњава Ћеранић.
Додикове замерке
АНП има пет сектора, додаје наш саговорник, а то су одбрана, безбедност, спољни послови, економија и права. Ћеранић наглашава да је проблем и то што је, за разлику од ИПАП споразума који је потписала Србија, у којем је „плафон“ сарадња са НАТО, дакле, не пут у НАТО, у МАП-у управо то случај. Прва степеница у реализацији МАП-а, додаје он, јесте усвајање и доношење Годишњег националног програма за НАТО (АНП).
„Оно што смета председнику Додику је, између осталог, то што није поштована процедура о доношењу АНП-а. У децембру није заседала Комисија за НАТО интеграциони процес, која постоји при Савету министара, односно основало ју је то тело. Она укупно има 20 чланова, од чега је седам Срба. Како се по правилнику план усваја простом већином, с тим да из сва три народа мора да буде бар један глас, пошто нико од Срба није био присутан на тој седници, та комисија се једноставно распала“, каже Ћеранић.
Дакле, истиче саговорник Спутњика, није било седнице на којој би био одобрен тај план да би га затим упутили Савету министара, а он Председништву БиХ.
Незаконито доношење
Председавајући те комисије је незаконито упутио АНП у Савет министара на усвајање и он је неколико пута скидан са дневног реда управо због тога. Сада се тај план, каже Ћеранић, налази на дневном реду седнице Председништва БиХ, а процедура уопште није поштована.
„Нити је Комисија тај документ усвојила, нити је Савет министара рекао своје, дакле, само се нашао на столу. То је потпуно кршење процедуре и оправдан разлог да Додик одбије да га усвоји. Овде је проблематично и то што НАТО није показао да постоје чврста правила о приступању земаља том савезу“, напомиње Ћеранић.
Према његовим речима, ако би тај план био усвојен то би могло да буде опасно, јер би НАТО могао да „прескочи“ процедуре као што је то урадио у Македонији и у Црној Гори.
Шта може Додик
„Сходно тим растегљивим критеријумима, НАТО може у неком кратком периоду од добијања плана да достави одговор у смислу: ’Испунили сте критеријуме и чланство у НАТО-у можете усвојити у Парламенту‘. Суштина овог редукованог плана који је Додик одбио и јесте то, да се ова три елемента пренесу са Републике Српске на БиХ, односно били би спремни на све само да се план усвоји и оде у Брисел како би се наставио интеграциони процес у вези са НАТО-ом“, упозорава Ћеранић.
Уколико се којим случајем деси да АНП буде мимо воље Срба прослеђен у НАТО, саговорник Спутњика предвиђа да ће председник Додик сачекати да прође рок од 30 дана за формирање Савета министра и онда ће реализовати оно што је најавио: тражиће од Скупштине да се усвоји документ којим се укидају све неуставне категорије у БиХ које нису у Анексу 40 Дејтонског мировног споразума.
„Другим речима, Милорад Додик ће инсистирати на очувању Дејтона у смислу повратка на изворни документ и укидања институција које су накнадно и уз притиске наметнуте РС“, уверен је Ћеранић.
Како додаје, ако буду поштоване процедуре, АНП не би требало уопште да буде на дневном реду 20. августа.
„С друге стране, Џаферовић и Комшић могу и да га усвоје и да прегласају Додика, али Додик је већ најавио да ће у том случају покренути процедуру заштите националног интереса, сазвати седницу Скупштине на којој ће тај потез бити оцењен као нелегитиман, а тада ће дефинитивно пасти у воду“, закључује Ћеранић.
Извор: rs.sputniknews.com
